PRESS АРХИВА

Институт за истраживање тржишта о паду производње

У пољопривреди пад од десет одсто

БEOГРAД - Пораст физичког обима производње у септембру за 9,9 одсто је варка, јер када се искључи утицај сезонских фактора, она је била мања за 2,4 одсто него у августу. Највећи пад је забележен у сектору прерађивачке индустрије од 4,9 одсто, вађење руда и камена опало је за 0,9 одсто, а једино је повећана производња струје, гаса и воде.

Црногорска индустријска производња је за девет месеци повећана за 5,7, а српска је опала за 3,6 одсто. Кредити из Фонда за развој би могли дати одређене импулсе привредним токовима, јерсу за инвестиције одобрена 152 дугорочна кредита у износу 1,268 милијарди динара, на име краткорочних кредита је подељено 175,3 милиона, за подстицај извозу је дато 84, а за откуп пољопривредних производа 18 милиона динара, рекао је на јучерашњој редовној конференцији за штампу Милоје Кањевац, директор Института за истраживање тржишта.

Мања ликвидност банака

Током септембра смањена је и ликвидност банака која је у августу, после смањења обавезне резерве са 20 на 18 одсто, делимично поправљена. Каматна стопа је у благом паду, јер је прошле године износила 32,2 одсто на годишњем нивоу, а за девет месеци ове године она износи 28 одсто.

Oвогодишња пољопривредна производња ће бити мања за 10 одсто у односу на прошлогодишњу, која је опет била слабија у односу на производњу из 2001. године, рекла је Весна Параушић и додала да се и наредне године не може очекивати значајнији пораст јер се нису променили услови сетве пшенице, нити су повећана улагања у агротехнику. Због малих инвестиција и приноси пшенице су само око три тоне по хектару, док су у земљама које више улажу они око 10 тона. Слична је ситуација и са приносом кукуруза. Oвогодишња производња шећерне репе омогућиће да се произведе само 220.000 тона шећера, што је таман довољно за домаће потребе, каже Параушић.

Колико су мала издвајања у пољопривреду најбоље сведочи чињеница да пољопривреда у Србији доноси више од трећине друштвеног бруто производа, а за њу се издваја свега три одсто буџета. У земљама EУ пољопривреда обезбеђује око два одсто бруто националног дохотка, али се упркос томе, половина буџета усмери у ову грану, каже Параушић.

С. Jовичић

Натраг