PRESS АРХИВА

Стручњаци Института за тржишна истраживања тврде

Летаргија захватила српска предузећа

Према подацима Института за тржишна истраживања, политичка нестабилност, наглашена неликвидност предузећа, изостанак директних иностраних инвестиција, уз неадекватну економску политику која је наметнула висока пореска оптерећења, готово неприхватљиве услове кредитирања и нереалан курс динара, основни су узроци неповољног привредног амбијента у Србији. Стручњаци ИЗИТ такође упозоравају и на алармантне резултате спољнотрговинске размене што би Србију могло да уведе у дужничку кризу.

Према речима Саше Ђоговића, сарадника ИЗИТ, у августу је извезено робе у вредности од око 186 милиона долара, што је за 17,4 одсто мање од јулског извоза, а у односу на исти период лане то је подбачај од 16 одсто. Иако је за увоз издвојено 440 милиона долара, то је за 26,4 одсто мање од овогодишњег јулског просека и за 16 одсто од прошлогодишњег августовског увоза.

- Спољнотрговински дефицит у првих осам месеци ове године достигао је три милијарде долара, и ако се тај негативни тренд у спољнотрговинској размени настави, до краја године дефицит ће премашити 4,5 милијарди долара. Забрињавајућа је и структура извоза и увоза, јер у извозу доминирају производи нижег степена обраде (54,1), наглашава Ђоговић и подсећа да су српска предузећа суочена са проблемом празног хода, јер тамо где је извршена приватизација и реструктурирање, у току је консолидација која значи застој или успорен ход привредних активности, а тамо где до приватизације још увек није дошло, на сцени су ишчекивања и драматичан пад активности.

Oн сматра да реформе подразумевају отварање малих и средњих предузећа, али и тржишно реструктурирање привреде. Jедан од предуслова за то је активирање динарске и девизне штедње, јер се процењује да се 4,5 милијарди евра налази у "сламарицама".

У Институту за тржишна истраживања тврде да се без јасно прецизираних правила игре у тржишној утакмици, што би у знатној мери сузило степен корупције у земљи и српско тржиште учинило сигурнијим и атрактивнијим за потенцијалне стране инвеститоре, не може рачунати на већи прилив страних инвестиција, не само кроз процес приватизације, већ и преко "греенфиелд" инвестиција.

С. Чонгради

Натраг