PRESS АРХИВА

OЦEНE СТРУЧЊAКA ИЗИТ-а

Теже преживљавање

Ниво производње из 1991. године наша привреда би могла да достигне тек за 16 година

Производња у августу ове године била је нижа 53,9 одсто у односу на исти месец 1991. године и нашој земљи ће бити потребно 16 година да би достигла тај ниво индустријске активности. То је, међутим, тешко остварљиво, јер опрема у нашим фабрикама, у технолошком смислу, заостаје у односу на развијене земље пуних 19 година, истакнуто је на јучерашњем редовном сусрету новинара и економских стручњака београдског Института за тржишна истраживања ИЗИТ.

Просечна нето зарада по запосленом у августу 2003. износила је 11.680 динара (177 евра) и смањена је у односу на претходни месец за око 1,5 одсто. Минимална потрошачка корпа четворочланог домаћинства у августу је коштала 10.691, а просечна 17.326 динара. За њихово покриће било је потребно 0,92, односно 1,48 просечних нето зарада запослених у Србији. То је, на пример, наводе стручњаци, више него што је било потребно у јулу ове или у децембру прошле године.

Jош један податак никако не може бити охрабрујући, јер у августу ове године 12,6 одсто или 159.721 радник од укупног броја запослених, код којих се статистички прати нето зарада, није уопште примило ни динара плате, што је велики удар на куповну моћ становништва. Уз то, око милион људи на тржишту рада тражи посао.

Када је о нашим најстаријим суграђанима реч, просечна пензија у августу ове године износила је 7.633 динара (116 евра) и у односу на август 2002. реално је већа 9,1, а у односу на децембар исте године 4,8 одсто.

Физички обим индустријске производње наставља тенденцију опадања несмањеним интензитетом. Aко се, рецимо, посматра прерађивачка индустрија, у оквиру ње евидентан је пад управо у кључним гранама као што су производња текстила и текстилне робе (33,2 осто), прерада коже и производња предмета од коже (16 одсто), прерада дрвета (44,4), производња папира (15,7), производња машина и уређаја (13,9), електричних и оптичких апарата (17,1) и производња саобраћајних средстава (13,2 одсто).

У августу 2003. извоз је износио само 186 милиона долара и био је мањи него претходног месеца 17,4 и за 12,1 одсто од извоза из августа прошле године. Истовремено, увоз је износио 440 милиона долара. Најповољнији извозни резултати постижу се у земљама у транзицији (24,5 одсто) а најнеповољнији у земљама у развоју у које је забележено смањење нашег извоза за чак 4о одсто. Извоз у развијене земље порастао је за 11,5 одсто.

– Нажалост, дошли смо у ситуацију да се радујемо неком резултату који је најмање на нивоу прошлогодишњег. Дуг и празан ход у привредним кретањима последица је и приватизације и преструктурисања наше привреде, док се ситуација у бројним предузећима може описати и као "стање ишчекивања"– оценио је др Милоје Кањевац, директор ИЗИТ-а и нагласио. –Процена је да се ван званичних токова, дакле, код нашег становништва и приватника налази 4,5 милијарди евра. Поучени лошим искуствима они "чувају" свој новац. Њихово поверење повратила би можда нека велика светска банка која би га ваљаним услугама активирала.

Томислав Милисављевић истакао је да смо "сувише смело кренули у либерализацију увоза док су суседне земље чак и заштитне царине задржале на врло високом нивоу. Уз све то, СAД нам нису вратиле статус најповлашћеније нације".

За крај ваља истаћи још један податак ИЗИТ-а, да су трошкови минимума егзистенције трочланог домаћинства у Србији смањени са 12.043,35 у јулу на 11.915,54 динара у августу.

С. Богдановић

Натраг