PRESS АРХИВА

Упозорења ИЗИТ-а уочи јесење сетве

Ратари незадовољни новом ценом

Иако је, уместо 310.000, откупљено свега 4.000 тона пшенице, нови услови откупа за пшеницу наредног рода нису много промењени

БEOГРAД - У ратарству се ове године очекује већа производња једино сунцокрета и то за трећину, непромењена производња соје, а пад производње код пшенице за 39 одсто и код кукуруза за 25 одсто, рекла је Весна Параушић из Института за тржишна истраживања, позивајући се на најновије податке Републичког завода за статистику који су узели у обзир септембарско стање усева.

Иако су из надлежног министарства уверавали да неће бити увоза меркантилне, већ само семенске пшенице, подсећа Параушићева, први контингент меркантилне пшенице руског порекла од 6.000 тона већ је увезен, и само се потврђује правило да се године са слабим родом "награђују" увозом.

Веће стимулације за извоз уља

И када нема и када има, помоћ државе је изгледа неопходна. Oвогодишња већа производња сунцокрета и уља захтева повећање стимулација за извоз уља како би уљаре биле рентабилне и способне да организују нову производњу, констатује се у најновијој публикацији Института за тржишна истраживања. У њој се, такође, подсећа на изгубљени статус преференцијалног извоза шећера у земље EУ, и садашње захтеве произвођача шећера Влади Србије да се повећају дажбине на увоз шећера како би се српско тржиште заштитило од прекомерног увоза шећера из EУ.

То правило, изгледа, није узето у обзир, јер иако је ове године због цене пшенице тржишност смањена, па је тако откупљено свега 4.000 тона уместо планираних 310.000, нови услови откупа за пшеницу из наредног рода нису много промењени. Према плановима, пшеницом ће се током овогодишње јесење кампање засејати око 650.000 хектара, држава би требало да откупи 200.000 тона меркантилне пшенице и 30.000 тона семенске пшенице, а цена је остала иста - 7 динара за килограм за другу класу и 8 динара за прву, објашњава Параушићева. Jедина промена је, по њеним речима, повећање премије са 0,8 динара по килограму на 1,5 динара.

- Сасвим је сигурно да ове цене неће задовољити земљораднике, који су за ову годину захтевали 10, па 11 динара за килограм. Цена пшенице на Продуктној берзи у Новом Саду већ прелази 11 динара, а и на светском тржишту то је све скупља и траженија роба. У Мађарској, на пример, кошта 154 долара по тони, што је нешто испод 9 динара, без царине, трошкова транспорта и слично, објашњава Параушићева.

Б. Jагер

Натраг