PRESS АРХИВА

Стручњаци Института за тржишна истраживања

Oсетан пад производње

Београд - Привредни токови у Србији су и даље неповољни. Смањена је привредна активност, а осетни пад производње нарочито је забележен у индустријској производњи и грађевинарству (чије учешће у укупној прозводњи износи 60 одсто). Због свега тога реална су очекивања да привредни раст ове године неће бити већи од 1 одсто - изјавио је на јучерашњој конференцији за новинаре Милоје Кањевац, генерални директор Института за тржишна истраживања.

Према његовим речима, у Србији се може регистровати повећање спољнотрговинског дефицита, који се може делимично надокнадити повећањем извоза услуга и дознака. Oн истиче да је и даље настављена хронична неликвидност предузећа иако су банке повећале своју ликвидност за више од 47 одсто. Приметно је и да се држава у све већој мери јавља као алокатор средстава. Повећање бруто прихода јавног сектора и буџетских средстава последица су прилива новца од приватизације и наплате пореза. Кањевац је додао да је неопходно да се, у што краћем року, овако добијени новац издваја за инфраструктурне пројекте, а да се смањи његов удео у јавној потрошњи.

- Приметно је и повећање примарне емисије новца у августу за 13,2 одсто, што је имало за последицу повећање промета готовог новца. Новчана маса је и даље добро покривена девизним резервама које се крећу око 3,3 милијарди долара а банке су повећале своју ликвидност са 7,1 на 10,4 милијарди динара, иако је одобравање кредита предузећима и даље ретко. Из тог разлога производња средстава опала је за 22 одсто, робе широке потрошње за 3 одсто и материјала за репродукцију за 1,9 одсто- изјавио је Томислав Милисављевић, сарадник ИЗИТ.

Према његовим речима спољнотрговински дефицит је у овој години за 20,1 одсто већи од прошлогодишњег и износи око 4,5 милијарди долара.

М. С. J.

ИЗИТ: Изнурена српска привреда

Београд - Према подацима Института за тржишна истраживања, пословна клима у Србији је веома неповољна, а разлоге за то треба тражити у неадекватној економској политици, која је наметнула превисока пореска оптерећења, неповољне услове кредитирања, нереалан курс динара.

Као основни проблем неповољних привредних и тржишних кретања, стручњаци ИЗИТ наводе претерану либерализацију тржишта, која је "изнурену" српску привреду убацила у ринг са светским шампионима.

Због непостојања "финих" механизама подршке домаћој привреди при наступу на иностраном тржишту, спољнотрговински дефицит премашује три милијарде долара, и ако се извоз настави овим темпом до краја године достићиће износ од 4,5 милијарди долара.

С. Ц.

Натраг