PRESS АРХИВА

ПРEДСТAВЉEН НOВИ БРOJ БИЛТEНA ИЗИТ

Побољшања у нијансама

Домаће инвестиције из месеца у месец опадају, док страни улагачи још оклевају, чекајући повољније услове и већу правну сигурност.

Према одговорима анкетираних привредника у индустрији и грађевинарству, пословна клима у привреди током маја и почетком јуна била је за нијансу повољнија него месец дана раније, али је и даље веома неповољна. До оваквог закључка, који је као јаје јајету сличан претходном, дошли су стручњаци Института за тржишна истраживања, представљајући јуче нови број свог билтена о текућим привредним кретањима у СЦГ. Бољитак је само у томе што су привредници изјавили да су боље снабдевени сировинама и репродукционим материјалима и да имају нешто веће извозне поруџбине. Све остало је за – неспокој.

Индустријска производња у мају је опала за 0,2 одсто. Више је у стагнантним водама него што наговештава некакво побољшање. Ипак, за утеху је што су учинци у индустрији за три одсто већи када се искључи утицај сезоне, највише захваљујући расту производње у делу прерађивачке индустрије. Привредници се опет, да ли и реално, надају да ће конјунктурна клима у наредних три до шест месеци бити нешто повољнија него до сада. Њихова очекивања су једно, али свакодневица говори сасвим друго. Извоз је, на пример, у мају опао за десет одсто у односу на претходни месец, достигавши једва 182 милиона долара. У боља времена толике испоруке иностраним купцима су имале неке наше веће спољнотрговинске фирме. Дотле је увоз вредео 542 милиона долара или 1,1 одсто више него у априлу. У раздобљу јануар– мај ове године СЦГ је извезла робе за милијарду и 14 милиона долара – 22,4 одсто више него лане, али је увоз био троструко већи. Спољнотрговински дефицит је достигао 1,89 милијарди долара. Aко настави да расте тим темпом, крај ове године испратићемо са минусом у размени са светом од бар 4,5 милијарди долара. Покривеност увоза извозом је сведена на 34,9 одсто.

Заостајанје у технологији

Oве године, како су саопштили стручњаци ИЗИТ-а, велике наде у привредни и укупни опоравак полагане су у инвестиције, у првом реду због евидентног технолошког јаза у односу на развијену Eвропу, али и на поједине суседе. У техничко- технолошком погледу за европским државама заостајемо деветнаест, а у односу на неке земље у транзицији седам година. Све то наравно има тешке последице по наш слаб и недовољан извоз и саму структуру испорука, у којима доминирају производи ниског степена обраде.

Судећи, међутим, по изјавама наших привредника, њихови инвестициони захвати су усмерени углавном ка отклањању "уских грла" у производњи. Тек мали број њих истиче потребу за увођењем нових производа и технологије. Проблем је и даље, како тврде истраживачи ИЗИТ-а, у недостатку домаће и иностране акумулације за инвестиције. Готово половина анкетираних планиране послове ће финансирати сопственим новцем, јер је домаћи капитал – 29,6 одсто годишње камате на кредите – више него скуп, док су стране директне инвестиције, у које смо полагали највише наде, сведене на најмању меру. Странци и даље оклевају са осетнијим улагањима, јер сматрају да су наши некомерцијални ризици високи, а да правна и економска сигурност још није на нивоу који Eвропа познаје. Уколико се малаксавање улагања настави досадашњим темпом, сви су изгледи да ће доћи до пада инвестиција у односу на прошлу годину од 13,5 одсто.

Подбачај полјопривреде

У опште сивило наших привредних и економских токова утопила се и пољопривредна производња, како ратарска тако и сточарска. Према проценама ИЗИТ-а, овогодишњи род пшенице ће подбацити за свих 40 до 45 одсто у односу на лане. Укупан род ће бити тежак свега 1,2 до 1,3 милиона тона, што је испод билансних потреба домаће потрошње. Уз непознате прелазне залихе лањског жита, тешко се можемо без увоза извући до нове жетве.

Због велике суше и слабог наводњавања и приноси индустријског биља, па и кукуруза, биће ове године под великим знаком питања. То ће бити само још једна отежавајућа околност за наше сточарство које одавно није било у тежим приликама. Понуда живе стоке на тржишту је неуобичајено велика, и то по изузетно ниским ценама, а увоз – расте. Куповна моћ становништва – опада. У мају је, на пример, чак 46 одсто анкетираних трговаца имало мањи промет углавном због слабе куповине хране. O извозу меса и месних прерађевина још нема говора не само зато што немамо довољно квалитетне робе већ и због тога што наше кланице и извозници не испуњавају елементарне услове Eвропске уније.

С. Костић

Натраг