PRESS АРХИВА

СЦГ на листи ФAO за хитну помоћ у храни

У овој години ћемо увозити пшеницу

БEOГРAД - Производња пшенице ове године ће бити мања до 45 одсто и принос од 1,2 до 1,3 милиона тона неће моћи да задовољи домаће потребе, па је реално очекивати да ће морати да се увезе. То што Влада Србије није повећала цену пшенице ни премију, а не намерава ни да откупи већу од планиране количине, може да значи да рачуна на повољније цене из увоза или донација.

Србија и Црна Гора се, иначе, налазе на листи Међународне организације за храну (ФAO), међу 37 земаља којима је потребна хитна помоћ у храни, пре свега у пшеници, и то као једина европска земља - рекла је на јучерашњој редовној конференцији за штампу Весна Параушић, истраживач у Институту за тржишна истраживања, и додала да је логично очекивати да на увозу највише заради увозни лоби.

Инфлација

Aко се настави раст цена досадашњим темпом, инфлација ће на крају године износити 7,5 одсто. Раст цена ће, међутим, у наредном периоду бити нешто интензивнији због поскупљења струје и пољопривредних производа. Најмање се може рачунати на годишњу инфлацију од десет одсто.

Прошле године је извезено око 600.000 тона пшенице, а у овој за пет месеци око 65.000 тона, каже Параушићева и додаје да инсистирање бившег министра за пољопривреду Драгана Веселинова на смањивању површина под пшеницом није велика грешка, јер је он предлагао да се на таквим површинама више примене агротехничке мере. То је, међутим, изостало што илуструје и податак да је 1988. године употребљено 1,4 милиона тона минералног ђубрива, а прошле године само око 250.000 тона.

Милоје Кањевац, власник и директор ИЗИТ-а, каже да се у мају и почетком јуна пословна клима за нијансу побољшала, јер су повећане поруџбине у прерађивачкој индустрији, док остали део стагнира, као и да ће због смањења обавезне резерве бити повећана ликвидност. Неповољно је, међутим, то што је увоз три пута већи од извоза и то мора да забрине креаторе економске политике јер нам прети дужничка криза, рекао је Кањевац и додао да је велики проблем и то што се споро враћа поверење у банке и штедња чува у душецима, уместо да се инвестира у привреду. Кањевац је сугерисао економским властима да се да концесија некој најпознатијој светској банци за прикупљање штедње, уз обавезу да новац инвестира у привреду.

Томислав Милисављевић, сарадник у Институту, каже да је инвестирање у протеклом делу године било слабије него прошле године. Фирме које су учествовале у анкети најављивале су да ће у овој години, у односу на претходну, повећати улагања за 20,9 одсто, а за првих пет месеци реализовано је свега 30 одсто планираног, па ће, ако се тако настави, инвестиције бити мање за 13,5 одсто у односу на 2002.

Владана Хамовић, директор за макроекономске анализе, каже да је у мају забележен и значајан пад промета на мало, где је храна доминантна ставка чак код 46 одсто анкетираних трговаца.

Квалитет млека је испод стандарда EУ

Влада Србије нема конструктивна решења и јасну стратегију развоја у млекарској индустрији, каже Весна Параушић. - Извоз је једини начин да се одржи и повећа производња сировог млека. Ниједна млекара нема сертификат за извоз на европско тржиште. Квалитет млека је испод стандарда EУ и то је већ прва препрека за извоз. У EУ се цена млека одређује на основу четири критеријума, млечне масти, протеина, броја бактерија и броја соматских ћелија. У Србији се цена утврђује само на основу млечне масти и протеина. Укупан број соматских ћелија према југословенским стандардима је 500.000 у милилитру, а у EУ до 250.000. По нашим стандардима број микроорганизама у милилитру је три милиона, а у земљама EУ до 100.000, каже Весна Параушић.

С. Jовичић

Натраг