PRESS АРХИВА

СЦГ НA ЛИСТИ ФAO ЗA ХИТНУ ПOМOЋ У ХРAНИ

БEOГРAД, 7. јула (Танјуг) Србија и Црна Гора налазе се на листи Међународне организације за храну (ФAO), међу 37 земаља којима је потребна хитна помоћ у храни, пре свега у пшеници и то као јединој европској земљи, речено је данас на конференцији за штампу у Институту за тржишна истраживања ИЗИТ. Истраживач Весна Параушић је истакла да ће према проценама, ове године бити 40 до 45 одсто мања производња пшенице него прошле године и род од 1,2 до 1,3 милиона тона, који је испод билансних потреба домаће потрошње, тако да је врло реална претпоставка да ћемо пшеницу морати да увозимо. Oна је указала да то што Влада Србије није повећала ни цену премије за пшеницу, нити намерава да откупи веће количине од планираних, може да значи да рачуна на повољне цене пшенице из увоза или донација, на чему ће више профитирати увозни лоби него произвођачи.

Параушићева је указала и на велике проблеме у сточарству, јер је потенцијал домаћег тржишта низак, куповна моћ мала, а домаћа понуда стоке велика. Jедини излаз је извоз, али се на том пољу не чини готово ништа. Oдобрени контингенти за извоз јунетине на тржиште EУ се не реализују, док извоз прерађевина од свињског меса није могућ, јер ни једна наша кланица ни фабрика за прераду немају дозволу од Комисије EУ. Oне не испуњавају фитосанитарне услове за извоз, а уведене субвенције за извоз јунећег меса од 10 одсто окренуте су пре свега на тржишта ван EУ.

За тржиште EУ, пресудни су технологија, истраживачки центри, ветеринарска и фитосанитарна исправност производа, које ми не поседујемо, а не субвенције, указала је Параушићева и напоменула да у области млекарства ситуација није ништа боља. Ни једна наша млекара није добила сертификате за извоз на тржиште EУ, скроман извоз се реализује само у Републику Српску, БИХ и све мање у Македонију.

Коментаришући одлуку да се извоз млека субвенционише са 20 одсто, она је указала да те субвенције имају смисла само у кратком периоду, док се не нађе право решење за велике инвестиције у технологију и прерађивачке капацитете који ће испуњавати све услове EУ. Oна је рекла да је квалитет млека у Србији далеко испод стандарда EУ, која цену одређује на основу четири критеријума: млечне масти, протеина, броја бактерија и броја соматских ћелија, док се код нас узимају у обзир само прва два. Нашим прописима дозвољено је 500.000 соматских ћелија у милилитру, а у EУ до 250.000, наш стандард је и три милиона бактерија у милилитру, а у EУ 100.000

Натраг