PRESS АРХИВА

OЦEНE ИНСТИТУТA ЗA ТРЖИШНA ИСТРAЖИВAЊA

Eкономски опоравак на дугом штапу

У овој години бруто домаћи производ може порасти за једва један проценат

Привреда послује веома лоше, укупне економске прилике су погоршане, па је извесно да у овој години неће бити остварен планирани раст бруто домаћег производа од четири одсто. Вероватније је да ће и 2003. године бити задржан исти економски ниво као и претходне године, а уколико и буде раста он ће износити једва један проценат - оценили су стручњаци Института за тржишна истраживања на јучерашњој конференцији за новинаре на којој су представљене најновије анализе привредних кретања, на основу анкете извршене у 200 предузећа.

O томе колико су мали изгледи за бржи привредни развој сведочи податак по којем је ниво индустријске производње у марту ове године чак за 58,3 одсто био нижи од онога што је остваривано у истом месецу 1991. године. Уколико би се, дакле, раст индустријске производње наставио садашњим темпом, било би нам потребно 17 година да достигнемо ниво економског развоја који је постојао пре 12 година.

Узроци лошег стања

Како је оценио проф. др Jован Тодоровић, директор ИЗИТ-а, стање у привреди је сада чак горе него што се могло претпоставити. Као узроке лоших економских прилика дрТодоровић је означио кашњење у припреми и усвајању закона, спорост у изградњи тржишних институција, неконкурентност домаћих производа, одсуство антимонополског законодавства, низак извоз и неликвидност привреде.

Подсећајући на то да се последице лошег привредног стања одражавају и на низак животни стандард становништва, мрТомислав Милисављевић је навео низ узрока незавидних економских прилика домаће привреде. У првом реду привреди недостају здрава обртна средства, притегнута је рестриктивном монетарном политиком, слабији је прилив страног капитала, а неизграђена је и правна регулатива као и тржишна инфраструктура. Према речима мр Милисављевића, услед преурањене либерализације привреда је остала незаштићена од нелојалне конкуренције, а неповољан девизни курс динара показао се као подстицајан за увознике и дестимулативан за извознике.

Рестриктивност кредитно-монетарне политике мр Милисављевић је илустровао податком да је новчана маса у марту ове године смањена за 6,2 одсто у односу на претходни месец, односно са 110 на 103 милијарде динара. Додуше, куповна моћ становништва, мерена просечним платама, остала је на приближно истом нивоу у марту као и у фебруару ове године.

Да би се поправила економска ситуација мр Милисављевић сматра да је неопходно да се најпре створи правна држава која ће зауставити криминал и корупцију. Затим, потребан је ефикаснији финансијски систем којим се подстичу привредни раст, либерализација спољнотрговинског режима, али уз заштиту домаћих произвођача и постепено приближавање реалном девизном курсу динара.

Лоше и у пољопривреди

У узроке ниског раста индустријске производње у марту ове године, Саша Ђоговић је убројaо и започете процесе приватизације који неминовно производе застоје у раду предузећа. Сличне застоје узрокује и реструктурисање предузећа, али уколико српска индустрија постане квалитетнија после ових процеса, пад производње може бити и тренутни. Према Ђоговићевој оцени неопходно је што пре реаговати на негативне тенденције у индустријској производњи, најпре у смањивању некомерцијалног ризика и повећању страних директних инвестиција.

Како је оценила Весна Живановић, ова година ће бити изузетно неповољна за пољопривреду. Због велике суше сви приноси ће бити знатно умањени, а може се десити да пшенице чак не буде довољно за домаће потребе из овогодишњег рода. Oна је истакла да нису биле ваљане препоруке надлежног министарства да треба смањивати површине засејане пшеницом.

Подсећајући на чињеницу да ће суша умањити и приносе шећерне репе, Весна Живановић је истакла да је проблем са извозом шећера вишеструк. Извоз није био добро организован а највећи кривци за то су државне институције и надлежно министарство. Да је постојала одговарајућа контрола извоза шећера, какву захтевају међународне институције за овакву врсту посла, не би било садашњих проблема а ни сумњи око извоза шећера.

Нажалост, очекивања привредника нису оптимистичка ни за пословање у наредним месецима. Како је саопштила др Владана Хамовић, боље пословање најављује тек око половина анкетираних привредника. Уз опомену да је дефицит у спољнотрговинској размени у првом овогодишњем тромесечју већ премашио милијарду долара, како је истакла дрСнежана Поповчић-Aврић, очигледни су лоши показатељи економских прилика и на макро и на микро нивоу. Истраживачи ИЗИТ-а оцењују да је стање алармантно, поготово због обавеза враћања дугова иностранству за шта очигледно нећемо бити спремни наредних година. То значи да нам прете дужничка криза и нова задужења.

Нови власник ИЗИТ-а

Институт за тржишна истраживања је први домаћи економски институт који је недавно приватизован, на тај начин што је Aкцијски фонд продао на Берзи око 40 одсто капитала које је поседовао у свом портфељу. Купац и нови власник ИЗИТ-а је проф. др Милоје Кањевац, који је уз то обезбедио и део акција малих акционара, чиме је постао већински власник ИЗИТ-а.

Jучерашњој конференцији за новинаре присуствовао је и др Кањевац, који је рекао да ће се наставити успешан рад овог института и подсетио да је на челу ИЗИТ-а радио пре 26 година.

Нови власник, иначе, има две консалтинг ревизорске фирме "Финис" и "Ревизија", па је најавио да ће новим програмима рада настати и "трећи ИЗИТ". Oвај институт је и до сада имао добре програме истраживања, никада се није ослањао на донације већ је новац зарађивао на тржишту. Успешно је економски пословао, па ће тако бити и убудуће, истакао је др Кањевац.

Р. Н.

Натраг