3.6.2010. Услови привредјивања на српском тржишту су и крајем априла 2010. године били неповољни. Одликовали су се појачаном неликвидношћу, неизвесностима око даљег кретања инфлације и девизног курса, те кашњењем јавних инвестиција у инфраструктурне пројекте. Осим тога, још увек нема нових већих греенфиелд инвестиција, што спречава подизање конкурентске снаге домаће економије. А један од кључних фактора заобилажења озбиљнијих инвестиција у Србији јесте неизградјена правна инфраструктура и бирократизовани државни апарат, што све заједно продукује мито и корупцију. Једини позитивни сигнал јесте онај који долази преко раста домаће и иностране тражње, с тим што је у априлу тај интензитет раста остао на истом нивоу или мало ублажен у односу на претходне месеце у овој години. Истина, бележе се позитивне тенденције у извозу и индустријској производњи, но, то је само резултат благог отопљавања тражње и ниске статистичке основице из прошле године, а не квалитативних помака у привредној структури земље.

Тако су позитивна кретања крајем априла 2010. године, као и претходног месеца, регистрована код следећих економских индикатора: физички обим индустријске производње, извоз, спољнотрговински салдо, домаће и извозне поруџбине и просечне нето зараде.

Негативно кретање је крајем априла 2010. године регистровано код следећих економских индикатора: туристички промет, градјевински радови, спољни дуг, укупне девизне резерве и инфлација.

Наставак

5.5.2010. Пословна клима у Србији је крајем марта 2010. године и даље била неповољна. Хронична неликвидност се продубљује, уз то расте и број незапослених лица, што указује на недостатак нових инвестиција у производном сектору, али и на спорост државе у реализацији већ раније одобрених кредитних средстава за реконструкцију и изградњу нове саобраћајне мреже. Истина, пословни амбијент је тек за нијансу повољнији, и то само гледано кроз призму раста прилива домаћих, а посебно извозних поруџбина. Но, то није довољно да би се поправила укупна економска ситуација у земљи и на реалним основама подигла куповна моћ становништва. Стога се укупан пословни амбијент у земљи и даље може окарактерисати неповољно и дестимулативно за долазак нових инвеститора, јер не постоји још увек изградјена јака и стабилна правна инфраструктура. А нетранспарентна и неефикасна правна инфраструктура и шума бирократије индукују акцелерацију мита и корупције, што угрожава виталне интересе не само економије Србије, него и свих сегмената друштва.

Позитивна кретања крајем марта 2010. године регистрована су код следећих економских индикатора: физички обим индустријске производње, извоз, спољнотрговински салдо, домаће и извозне поруџбине и просечне нето зараде. Негативно кретање је крајем марта 2010. године регистровано код следећих економских индикатора: број незапослених лица, спољни дуг, укупне девизне резерве и туристички промет.

Наставак

5.4.2010.Пословни амбијент у Србији и даље оптерећује висока неликвидност привреде. Такодје, карактеристичан је и по неизвесностима око кретања девизног курса домаће валуте, стога је фебруар протицао и у неизвесности око даљих потеза фискалне и монетарне власти Србије. У таквој пословној клими су, ипак већим делом постигнути позитивни пословни резултати у српској привреди. Но, не треба се заваравати. Ти резултати нису плод суштинског редизајнирања привредне структуре и реализације нових инвестиција, него само последица реактивирања производних капацитета подржављењем неких раније приватизованих предузећа. Дакле, проблеми су још увек присутни, за сада се само ради на симптомима, док узроци кризе који леже у нереструктурираној привреди са заосталом технологијом и гломазним државним апаратом и нереструктурираним јавним предузећима, и даље нису на дневном реду. Хватање укоштац са суштинским проблемима перманентно се одлаже и ставља под тепих, чиме се у ствари врши негација кризе и њених узрока. Најочитији пример те негације јесу и секундарне мере попут субвенционисаних потрошачких и кеш кредита. Тиме се не ревитализује домаћа производња, јер је њен робни фонд девастиран кроз процес приватизације и није конкурентна иностраним играчима, изузев у делу прехрамбене индустрије. Само ће се дати финансијске ињекција, индиректно преко физичких лица, трговцима и увозницима, чиме ће се негативно деловати на постојећи спољнотрговински салдо земље. Србији треба виши животни стандард становништва, не на бази ботокс система, који врло брзо може спласнути, јер вештачки подиже куповну моћ, него на реалним основама које почивају на реиндустријализацији привреде и расту продуктивности рада. Без тога, нема суштинског и озбиљног опоравка српске економије, нити њеног истинског извлачења из кризе.

У фебруару 2010. године регистрована су позитивна кретања код већине анализираних економских параметара: индустријска производња, укупне поруџбине, извоз, увоз, спољнотрговински салдо, просечне нето зараде, потрошачке цене и спољни дуг. Негативна кретања крајем фебруара 2010. године евидентирана су код следећих економских индикатора: трговина на мало и укупне девизне резерве.

Наставак

СТАВ СТРУЧЊАКА ИНСТИТУТА О НАЈАВИ ПРОДАЈЕ ТЕЛЕКОМА

3.3.2010. Јануарски пословни амбијент карактеришу изражена неликвидност и наглашене турбуленције девизног курса домаће валуте. Уз то, споро се одвија процес топљења глобалне тражње, тако да ни екстерни фактор не делује стимулативно на поправљање пословних прилика у земљи. Неизградјена и јос увек недовољно јака правна инфраструктура, у околностима прекомерне администрације и прописа, представља основу за бујање мита и корупције, које су као девијантне друштвене појаве карактеристичне за српско друштво у целини, током читавог периода транзиције посебно, тако да јануар 2010. године у том погледу не представља изузетак. Према томе, и даље преовладјују елементи који сивим бојама боје пословну климу у Србији и значајно лимитирају напоре менаџмента да се реактивирају пословни капацитети. Зато је илузорно причати да је српска привреда изашла из кризе. Напротив, она је и даље у дубокој кризи, само што се та криза тренутно одликује мањим плимним таласима, него пред крај 2008. и почетком 2009. године. Да сада пливамо у плићој кризи последица је станд by аранжмана са ММФ-ом, који је донео макроекономску стабилност, макар и на стакленим ногама, дајући нашим креаторима економске политике време да направе стратегију заокрета у текућој економској и кредитно-монетарној политици. Уколико не буде суштинског заокрета, Србија ће и даље пливати у кризним условима пословања са већим или плићим плимним налетима те кризе.

Позитивних привредних кретања у јануару 2010. године на месечном нивоу није било, што је и очекивано с обзиром на изражен утицај сезоне како у последњем месецу 2009, тако и у првом месецу 2010. године. Стога јануар није прави репер стања у српској економији. Па ипак, када се врши поредјење на годишњем нивоу, уочавају се извесне позитивне тенденције, истина, не као плод суштинских промена у привредној структури, него као последица активније улоге државе у преосталим друштвеним или подржављеним предузећима. Ту се јавља опасност, да у случају активирања државе није било јасно прецизираних критеријума, што у недостатку нових инвестиција, средњорочно неће дати позитивне резултате, а новац ће бити потрошен. Другим речима, оправдана је и сумња оних економиста који такво активирање државе препознају као куповину социјалног мира. Зато је израда озбиљног бизнис плана за сваку компанију у чије пословне активности држава има намеру да се умеша или пак поново их покрене, нужан услов да би се избегле сумње економске, а и шире јавности.

У јануару 2010. године, већ традиционално за први месец у години, регистрована су негативна кретања на месечном нивоу код већине анализираних економских индикатора: индустријска производња, вредност изведених градјевинских радова, укупне поруџбине, просечне нето зараде, потрошачке цене, девизне резерве и спољни дуг.

Наставак

4/2/10 Пословна клима у Србији је и крајем децембра 2009. године била неповољна. Карактеристична је по растућој неликвидности, али и по све израженијој неизвесности око кретања девизног курса домаће валуте. Осим тога, конструкционе грешке у темељу српске економије нису отклоњене, а оне се односе на неизмењену, већим делом, нетржишну привредну структуру, нетрансформисану правну инфарструктуру и прегломазну државну администрацију. А нетранспарентна и неефикасна правна инфраструктура и шума бирократије индукују акцелерацију мита и корупције, што угрожава виталне интересе не само економије Србије, него и свих сегмената друштва. Истина, током последњег месеца прошле године регистровани су извесни позитивни сигнали код већег дела економских индикатора. Но, то су тек срамежљиви помаци, који су резулат благог отопљавања оштрице светске економске кризе, а не продукт нових инвестиција, посебно оних у производни и извозни сектор, што би поправило постојеће технолошке и производне перформансе српске индустрије и отворило простор за изградњу здравих темеља на којима би почивао привредни раст земље.

Тако су позитивна кретања крајем децембра 2009. године регистрована код следећих економских индикатора: физички обим индустријске производње, извоз, спољнотрговински салдо, домаће и извозне поруџбине, укупне девизне резерве, просечне нето зараде, инфлација и промет робе у трговини на мало.

Негативно кретање је крајем децембра 2009. године регистровано у динамици спољног дуга, код кретања девизног курса динара и стопе незапосленост.

Наставак

10/1/10 Оквири пословања на српском тржишту још увек су неповољни. Присутан је тренд растуће неликвидности све већи број предузећа чији су рачуни блокирани. Осим тога, влада и висок степен неизвесности око даљег кретања инфлације и посебно девизног курса динара. Већ хронично незадовољство привреде изражено је преко скупог државног апарата и резултата његовог рада. Другим речима, незадовољство је у високој диспропорцији измедју цене која се плаћа за државне институције и ефикасности рада тих институција. Такодје, и темпо отупљивања оштрице глобалне рецесије је доста спор, тако да не постоје ни јаснији екстерни подстицаји који би убризгали витамински коктел у оболели организам српске привреде.

У таквом пословном амбијенту крајем новембра и почетком децембра 2009. године углавном се региструју негативна кретања код већине привредних показатеља, с тим што су и она позитивна само условна, настала не као резултат промишљене економске политике, него као последица екстерних фактора.

Тако су та позитивна, више условно позитивна кретања, регистрована код следећих економских индикатора: домаће и извозне поруџбине, извоз, спољнотрговински салдо, укупне девизне резерве и инфлација.

Негативна кретања су крајем новембра и почетком децембра 2009. године регистрована код следећих привредних показатеља: физички обим индустријске производње, промет робе у трговини на мало, спољни дуг и просечне нето зараде.

Наставак

29/12/09 Институт је одржао завршну конференцију за новинаре у овој години где је дата оцена домаћих економских прилика у 2009. и прогноза привредних кретања наредне године. Осим директора Института проф. др Милоја Кањевца и сарадника Саше Ђоговића, на конференцији су говорили и Небојша Катић, Јоргованка Табаковић и проф. др Млађан Ковачевић.

Наставак

10/12/09 Пословни амбијент на српском тржишту и даље је неповољан. Њега карактеришу још увек висока неликвидност, недостатак нових инвестиција и неизграђена правна инфраструктура, која кроз недовољно јаке државне институције и шуму бирократије погодује цветању мита и корупције. Истина, у октобру су забележени благи, стидљиви позитивни помаци, али су они плод или сезоне или постепеног слабљења вируса глобалне еконоске кризе, а не редизајнирања постојеће неефикасне и неефективне привредне и ванпривредне структуре.
Позитивна или више условно позитивна кретања крајем октобра 2009. године регистрована су код следећих привредних показатеља: индустријска производња, укупне поруџбине, спољнотрговински салдо, трговина на мало, просечне нето зараде и укупне девизне резерве.
Крајем октобра 2009. године негативна динамика је евидентирана код следећих привредних показатеља: грађевинарство, саобраћај, извоз, увоз, спољни дуг и цене на мало.

Наставак

02/11/09 Нема битнијих промена у оцени пословне климе на српском тржишном простору. И даље су услови привредјивања незадовољавајући, мада, истина, за нијансу нешто бољи него у претходном извештају. Но, та нијанса није резултат било каквог озбиљнијег системског реформског захвата, него плод комбинованог деловања следећих елемената: благо одступање рецесије у свету, сезона и случајно убацивање у погон појединих предузећа, чији је континуитет у раду и даље упитан. То значи да су управо услед одсуства суштинских структуралних промена у привреди и трансформације јавног сектора сви фактори, који сликају тамним нијансама боје тржишну позорницу Србије, још увек присутни. Ти песимистични ветрови који су карактерисали и септембарски тржишни амбијент базирали су се на растућој неликвидности и мањку поруџбина у односу на производне могућности. Такодје, прегломазна администрација која за собом повлачи и прекомерну јавну потрошњу, али и креира потенцијал за даље бујање мита и корупције, због чега су стране директне инвестиције више изузетак него правило, представља хронично обољење које се са временом само погоршавало.
Крајем септембра негативна динамика је евидентирана код следећих привредних показатеља: трговина на мало, просечне нето зараде, извоз, увоз и спољни дуг.
Трачак светлости у српски пословни амбијент крајем септембра 2009. године појавио се преко следећих економских индикатора: физички обим индустријске производње, домаће и извозне поруџбине, спољнотрговински салдо, укупне девизне резерве и цене на мало.

Наставак

09/09/09 Српска привреда се и даље налази у рецесивној зони. На то указују сви расположиви статистички подаци. Оно што додатно затамњује домаћу економску слику је то што Влада Републике Србије нема стратегију изласка из кризе нити конкретне мере које би побудиле оптимизам. Све се своди на ишчекивање изласка светске економије из рецесије и додатно задуживање како би се дочекало време позитивних кретања на светској тржишној арени. Дакле, само се новим позајмицама настоји добити на времену које би само од себе изгледа требало да реши економску кризу Србије. Тек се размишља о рефор-мским захватима у јавном сектору, опет настојећи да се уз више козметичких подухвата добије интермецо до неког повољнијег ветра са међународне еконо-мске сцене. И та размишљања су покренута тек под принудном управом ММФ-а над нашом привредом. Пре би се могло рећи да је Влада у намери да не изиритира свог управника изнуђено покренула причу о трансформацији целокупног јавног сектора. Но, како влада Републике Србије има низак кредибилитет, односно није склона да испуњава раније преузете договоре, то ни ММФ приликом друге сесије са домаћим креаторима економске политике, није пове-ровао на реч, него је затражио конкретне кораке које ће влада предузети на пољу снижавања јавне потрошње преко трансформације јавног сектора. Другим речима, влада је добила поправни рок до краја октобра када ће се и донети коначна одлука о повлачењу друге транше кредита од око 700 милиона евра на основу закљученог станд by аранжмана.

Наставак

СУГЕСТИЈЕ КРЕАТОРИМА ЕКОНОМСКЕ ПОЛИТИКЕ

03.07.09.Услови привређивања у Србији и даље су незадовољавајући. Посебно се то односи на растућу неликвидност, односно све већи број карика у ланцу финансијских дубиоза. Такође, недовољан је прилив поруџбина и са домаћег и са иностраног тржишта за нормалну упосленост капацитета, што уз повећане фиксне трошкове значајно лимитира пословање предузећа. Истина, озрачје на српском тржишту је тек психолошки побољшано после усвајања ребаланса буџета, јер није предвиђао никакве нове намете на пословање домаћих предузетника. Истовремено, ММФ је постао главни организатор економске политике, чиме је обезбеђена екстерна ликвидност земље и релативна стабилност девизног курса динара. Но, то је била тек прва реакција на доношење таквог буџета, јер се већ јављају повећана напетост и нервоза око новог ребаланса буџета и мера које ће такав буџет пратити. Изражава се управо бојазан од додатних пореских оптерећења, али и појачаних инфлационих тензија с јесени ове године.

Крајем маја и почетком јуна 2009. године позитивна кретања регистрована су код следећих економских индикатора: индустријска производња, прилив поруџбина, спољнотрговонски салдо, спољни дуг, укупне девизне резерве земље и инфлација. Негативна кретања на месечном нивоу евидентирана су код следећих привредних показатеља: извоз, трговина на мало, просечне нето зараде и ликвидна средства пословних банака.

Наставак

Поставите питaњe

Архива Питања

Шта да се ради? - Текст из "Политике"