IZIT



ЗА ПРИВРЕДНИКЕ, КРЕАТОРЕ ПОСЛОВНЕ ПОЛИТИКЕ, ДРЖАВНЕ ИНСТИТУЦИЈЕ, АНАЛИТИЧАРЕ: ПРЕТПЛАТИТЕ СЕ НА КОЊУНКТУРНИ ПРЕГЛЕД ПРИВРЕДЕ СРБИЈЕ



Извештај

Одлука - Предлог за усвајање ревизорских извештаја 2011

Одлука о предлогу за избор органа Друштва

Одлука о предлогу за избор ревизора

Пословник скупштине ИЗИТ

СТАТУТ ЗА СКУПШТИНУ ИЗИТ

Записник о одржаној седници скупштине 2012

Записник о одржаној седници скупштине 2011


ВЕСТИ:

11.9.2012. Из напред представљених резултата истраживања, евидентно је да је позиционираност Србије као привредне дестинације изузетно лоша и делује дестимулативно на инвеститоре. Истина, у односу на стање од пре годину дана, конкурентска позиционираност Србије остала је у глобалу на истој коти, заузимајући 95. место од 144 анализиране земље, што значи да се и даље налази у зонској лиги, односно да још увек није испала из ње. То, свакако, не може да буде за утеху, јер у таквој лиги, Србија нема шансе, не само за развој, него и опстанак.

Посматрајући по појединим параметрима, уочљиво је да се наша земља налази у дубоком залеђу, што је био случај и пре годину дана. По неким индикаторима, Србија је мало напредовала, али ништа значајније, док је код неких нешто назадовала. Тако је независност правосуђа котирана на 129. месту, према овогодишњем извештају, за једно место слабије него претходне године. Такође, и по ефикасности правосуђа у решавању спорова, Србија је пала са 137. на 138. место. Према фаворизовању појединих тржишних играча од стране владе, бележи се нешто оштрији пад, са 124. на 132. место у свету. Такође, по обиму папирологије, разних процедура и дозвола, те осталих намета изазваних директно или индиректно мерама владе, Србија је погоршала свој пласман, са 134. на 136. место. Сви ови елементи су најбољи показатељи колико су мито и корупција скоро озакоњени и институционализовани у нашој земљи, те је стога борба против ове друштвене девијантне појаве која је код нас ендемског карактера conditio sine qua non успостављања регуларнијих услова привређивања на српском тржишту.

Од тржишних елемената конкурентности треба акцентирати изузетно низак интензитет конкуренције и самим тиме монополизовано и картелизивано тржиште у Србији. По овом критеријуму српска привреда је заузела неславно 137. место од 144 анализиране земље. При томе се антимонополско законодавство скоро и не примењује и више је само параван, односно покриће за одржавања статус quo позиције. Управо се по ефикасности антимонополских институција и законодавства Србија налази на тек 142. месту (137. место пре годину дана). По професионалности менаџмента, Србија је сврстана на тек 135. позицију, што указује да се приликом запошљавања више сагледавају политичке, родбинске или пријатељске везе, него што се вреднује способност будућег менаџера, односно његово образовање, искуство и вештине. Овај елемент који упућује и на непотизам, у уској је корелацији са бујањем мита и корупције у Србији и констатацијом да је то постала појава системског карактера.

Наставак



06.6.2012.Пословна клима у српској привреди додатно је погоршана крајем априла и почетком маја 2012. године. До погоршања услова привређивања је дошло услед нестабилних политичких прилика и горких плодова неодговорне економске политике у протекле 4 године, а који се исказују преко температурне грознице девизног курса динара и потрошачких цена. Дакле, у пословном амбијенту српског тржишта владају неизвесност и појачана нервоза и како се буде продужавало време трајања формирања нове владе, то ће се психозе на тржишту појачавати, а наведена температурна грозница добити на интензитету, претећи да додатно разори ионако слабашни привредни организам Србије. Продубљује се неликвидност у привреди, тренд слабљења и домаће и ино тражње се наставља, расту незапосленост и укупан јавни дуг земље, а смањује се упосленост производних капацитета. Кредити су скупи и у условима даљег проклизавања вредности домаће валуте у случају да се отегне формирање нове владе или пак новоформирана влада не делује у складу са потребама привреде или бар не на време, постоји реална опасност да кредити буду и скупљи уколико НБС заоштри постојећу кредитно-монетарну политику у циљу благог освежавања девизног курса динара и бар малог ублажавања притиска на потрошачке цене. Према томе, описане пословне прилике у Србији имају све карактеристике грчке кризе мањег интензитета уз оправдану бојазан да се та грчка трагедија заигра у пуном капацитету и на српском тржишном простору.

Поред набројаних елемената, треба указати и на оне који нису карактеристика само посматраног периода, него и целог транзиционог периода у мањој или већој мери. Тако смо од почетка транзиције, односно од 2000-те године, сведоци да су отуђена бирократија и гомила процедура и папирологије, те парафискалних намета оно што је перманентно бујало и постављало све више препреке за пословање у Србији. То је продуковало мито и корупцију по чему је Србија, на жалост, препознатљива како у домаћим, тако и у иностраним пословним круговима, чиме смо отежали приступ страним инвестицијама на српско тржиште. Тој негативној брендираности Србије допринело је и нетрансформисано правосуђе. Уз то, неефикасне државне институције су доста пасивне у санкционисању монополско-картелских структура у неким деловима домаће привреде, посебно делови пољопривредно-прехрамбеног комплекса, банке, и слично, што уз државне издашне субвенције подржављеним или неким другим приватним предузећима, било домаћим или пак страним, нарушава могућност развоја здраве конкуренције и омогућава остваривање екстра профита и трошења новца из државне касе доста произвољно када су у питању нека државна, односно подржављена предузећа, или пак када су у питању подстицаји за привлачење нових инвеститора на домаће тржиште. Дакле, уместо да се покрене процес трансформације целокупног јавног сектора на свим нивоима и у свим областима, креатори економске политике су забашуривајући суморну слику српске економије и друштва у целини, посезали за бар на неко време безболним мерама, а оне су се односиле на континуирано задуживање и углавном трансфер тих средстава у текућу потрошњу и неселективне субвенције.

А српској економији је сада потребан кризни менаџмент који ће озбиљно приступити решавању напред описаних нагомиланих проблема. То тражи стручност и посвећеност раду у циљу општег добра, а не политиканство и стављање партикуларних интереса на пиједастал. Како се Србија налази не само у економској него и у друштвеној кризи, то је неопходно за све области живота сакупити труст мозгова који би предложили мере за излазак из кризне ситуације. Да би се то и остварило неопходно је направити тотални заокрет од текуће економске политике која је базирана на неолибералном концепту и политичког капитализма као нуспроизвода тог концепта. Тај политички капитализам представља отуђену политичку елиту од свог становништва и схватање свог рада и битисања на политичкој сцени првенствено зарад остварења својих личних или групних интереса, а не општих. Једина идеологија која је врховни арбитар у миљеу политичког капитализма је новац и док се не направи отклон од такве идеологије, не може се ни рачунати на промену климе поверење у друштву и његовог изласка из кризе у којој се као целина налази.

Србија се налази пред понором дубоке економске и друштвене кризе. Стога нова влада Републике Србије мора да има јасну визију и циљ, који ће, правећи отклом од неолибералног концепта економије и његовог нуспроизвода, почивати не на виртуелним претпоставкама, него на реалним чињеницама, како би се на тој основи синергетски могло деловати на решавању нагомиланих проблема у земљи. То ће захтевати владу боље синхронизације, са премијером од ауторитета, без демагошких социјалних краткорочних решења, него владу са дугорочном стратегијом која ће озбиљно, уз подршку ММФ-а закорачити у болне реформе јавног сектора и пореског система у земљи.

Крајем априла 2012. године на месечном нивоу су доминантно регистрована негативна кретања у српској привреди. На то указују и следећи индикатори: физички обим индустријске производње, укупне поруџбине, извоз, спољнотрговински салдо, туристички промет, спољни дуг, укупне девизне резерве и потрошачке цене.

Током априла 2012. године позитиван искорак је регистрован само у динамици малопродајног промета и висини просечних нето зарада.

Наставак



05.4.2012. Пословна клима на српском тржишту у фебруару била је изузетно лоша. Поред неповољних правних и економских претпоставки, у назначеном месецу и екстремно сурове временске прилике нису ишле на руку привредницима у Србији. Неизграђена правна инфраструктура, односно недовољна транспарентност механизама њеног рада, те прегломазна државна администрација, уз обиље папирологије и невидљивих кабинетских руку карактеристика су пословног амбијента Србије, не само у фебруару, већ дужи низ година, при чему су са љим бујањем администрације и трапаво изведеном реформом правосуђа, ове препреке у пословању привредника протоком транзиционог периода, уместо да се смањују, још више долазиле до изражаја.

Услед нетрансформисаног јавног сектора и наглашене демагогије у социјалној сфери деловања креатора економске политике, фискална, а посебно парафискална оптерећења привреде додатно погоршавају услове привређивања на српском тржишту. Тиме се отежава рад привредних субјеката и онемогућава размах приватне иницијативе, а самим тиме социјална карта земље постаје још лошија кроз раст броја незапослених лица. Приватна иницијатива, посебно када се ради о малим и средњим предузећима, поред разних фискалних и парафискалних намета тешко подноси и неравноправан положај на тржишту због невидљивих кабинетских руку и привидно трансформисаног правосуђа, који стварају амбијент мање и више привилегованих тржишних играча. Уз то, пасивност државних институција у погледу несанкционисања злоупотребе монополског или картелског понашања на тржишту, слаби пословне позиције оних који имају намере или већ послују у областима производње или услуга у којима се таква пословна понашања уочавају. Све су то елементи који лимитирају јачи прилив страних директних инвестиција, које сада долазе спорадично, примарно преко издашних државних субвенција. Но, како буџет Републике Србије такве субвенције више не може да издржи, сасвим је јасно да ће оне морати да пресахну и да креатори економске политике засучу рукаве и промишљајући стратешки, а не тактички, направе стимулативнији пословни амбијент за инвеститоре, поједностављујући папирологију и разне процедуре, смањујући бирократски апарат, враћајући поверење у правосуђе и трансформишући целокупан јавни сектор, на бази чега би се створили и услови за фискалну релаксацију. Без тога, нестаће и спорадични случајеви доласка страних инвеститора на домаће тржиште, а Србија ће се наћи у још тежем економском положају.

Увиђајући да је текућа економска политика владе Републике Србије пут без економске и друштвене перспективе, и ММФ је замрзнуо аранжман из предострожности, чекајући нову владу, која ће у постојећим економским неприликама бити принуђена зарад и очувања начетог привида макроекономске стабилности и настојања да то више не буде само привид него и реалност од макроекономске стабилности, да позове ММФ као подршку и гаранта за спровођење преко потребних озбиљних резова у јавном сектору.

Током фебруара 2012. године предоминантно су остварени негативни токови код већине анализираних економских показатеља: индустријска производња, укупне поруџбине, туристички промет, малопродајни промет, извоз, спољнотрговински салдо, спољни дуг, укупне девизне резерве, цене индустријских произвођача и потрошачке цене.

У фебруару 2012. године позитиван искорак је регистрован једино код просечних нето зарада. То је чудно, јер се у прва два месеца бележе изузетно негативна привредна кретања, што указује да је раст плата у Србији изнад оставрене продуктивности рада и да се троши више од зарађеног. Ова констатација утолико пре добија на значају ако се има у виду да је управо јавни сектор био тај који је примарно определио позитивну динамику у висини просечних нето плата у извештајном месецу. Стога овај позитиван искорак можемо пре сврстати у условно позитивне, јер се не темељи на реалној снази привреде, односно њеним производним и извозним перформансама.

Најзад, позитивну динамику бележи и грађевинарство, али се последњи подаци односе на 2011. годину. Раст грађевинских активности резултат је појачаних инфраструктурних радоваи и радова на зградама, било за становање или привредну намену. Велики део грађевинских радова везано за привредне зграде везан је за Крагујевац и изградњу објеката у циљу реализације Фијатове инвестиције, али и изградњу Плаза шопинг мола.

Наставак



06.3.2012.У јануару 2012. године предоминантно су регистрована негативна кретања код анализираних економских индикатора. Поред наглашеног утицаја сезоне, томе су кумовале и унутрашње економске слабости проткане падом иностране тражње. Тако је негативна динамика евидентирана код: индустријске производње, укупних поруџбина, малопродајног промета, просечних нето зарада и укупних девизних резерви. Најновији подаци за спољни дуг и извоз односе се на децембар 2011. године и према истима, ова два економска показатеља, такодје, се налазе у групи индикатора са негативним предзнаком. Спољни дуг је порастао примарно захваљујући новим државним задуживањима, тако да се Србија налази пред вратима грчког пакла. Извоз посустаје и већ јануар ће указати да ће доживети драматичан бродолом, посебно после осетнијег смањивања производње у некадашњем Сартиду. Тиме ће се и платнобилансна позиција Србије погоршати, што ће додатно отежати уредно сервисирање раније преузетих кредитних обавеза. То ће тражити нова задуживања, а у условима замрзнтог аранжмана са ММФ-ом, цена задуживања може бити и већа, а и сами инвеститори могу направити отклон од уласка у кредитни аранжман са државом, пре свега, приликом емитовања државних обвезница. Стога се Србија галопирајућим кораком приближава позорници када ће се почети примењивати рецептура из Грчке, али нешто на нижем нивоу и блажем облику, јер су и дугови нижи и земља мања. Но, свеједно та терапија ће имати све карактеристике шок терапије, као последица неодговорне економске политике протеклог периода и замагљивања реалне суморне слике домаће економије и њених перспектива.

У јануару 2012. године једино је туристички промет регистровао позитиван искорак у својој динамици, а инфлација стабилност у својим токовима.

Наставак



09.2.2012.Незадовољавајућа пословна клима на српском тржишту талац је неорганизованости државе и њеног великог уплива било директно или пак индиректно у дешавања у привреди. Та директна улога огледа се преко издашних субвенција које се већ дуже време дају потенцијалним новим инвеститорима, односно подржављеним и државним предузећима, а индиректна преко прегломазне администрације и бројних процедура и папирологије, који индукују појаву мита и корупције. Тиме се стварају неједнака правила игре за тржишне такмаце, што у условима нетрансформисаног и неефикасног правосуђа, те пасивне улоге регулаторних тела, попут оног за борбу против корупције или за заштиту конкуренције, само додатно поспешује такву неједнакост на тржишту. Стога они који нису блиски невидљивим кабинетским рукама имају отежаније услове рада, а истовремено трпе и потрошачи преко виших ценовника него што би здрави конкурентски односи дозвољавали, и на крају сама држава, односно њени грађани, јер се држава превише задужује како би изашла у сусрет санирању неуспешних пословних потеза, углавном крупнијих домаћих привредника, и упумпавању новца у своја предузећа или још увек нереструктурирана друштвана предузећа, чинећи мало тога да иста оспособи да самостално уз професионални менаџмент играју тржишну утакмицу.

Уз то, лавина чиновника на свим државним нивоима и целокупан нетрансформисан јавни сектор представљају велики терет за издржавање српској онемоћалој привреди и становништву. Уместо да се озбиљно покрену реформски процеси у том сектору, креирајући амбијент ефикасније администрације, ефикаснијег правосуђа и кроз реструктурирање јавних предузећа простор за привлачење нових инвестиција и тиме њихово постепено скидање са јасли државног буџета, носиоци политичке и економске власти су се определили за нешто што је безболније на кратке стазе, а то је улажење у финансијске обавезе према кредиторима, највећим делом ино повериоцима. Тиме се обезбеђује само привид макроекономске стабилности и социјалног мира, док се проблеми нагомилавају и остављају по страни, претећи да убрзо сви они изађу на главну сцену и еруптивном снагом изазову озбиљне поремећаје у српској економији. Ти поремећаји би са наставком постојеће економске праксе, а по продаји преостале државне сребрнине, Србију довели у позицију плесача грчке народне игре.

Напред наведене констатације представљају једну општу слику пословног амбијента у земљи, који је карактеристичан не само за децембар 2011. године, него и за цео транзициони период. Та слика се временом само погоршавала са бујањем администрације и невидљивих кабинетских руку, те перманентним одлагањем преко потребних реформских захвата у целокупном јавном сектору. Стога ће и цена изласка, из не само економске него и опште друштвене кризе у којој се Србија налази, бити знатно виша, него што би то био случај да су успостављене јаке и независне државне институције, те дугорочна визура промишљања о привредним и друштвеним перспективама и правцима развоја земље. Уместо тога, на делу је краткорочна диоптрија посматрања интерних слабости и потенцијала, односно екстерних шанси и опасности, у чијој сржи се налазе лични и партикуларни, а не општи национални интереси.

Поред општих елемената који указују на лошу пословну климу, постоје и специфични елементи који су такође дугорочно присутни на српском тржишту. Ту се ради о неликвидности која се из године у годину продубљује и прети да се увећа број несолвентних предузећа и скупим кредитима које поспешује, парадоксално, сама држава субвенцијама на посебне кредите попут оних за ликвидност, туристичка путовања и слично, уместо да ради на креирању амбијента који би смањио опасности од инфлације и ризике од турбулентних кретања девизног курса динара, чиме су банке уљуљкане и нестимулисане да изнађу простор за прилагођавање каматне политике потребама реалног сектора. Такође, не треба изоставити ни инфлацију, која је, мада у фази смиривања, још увек активна, будући да главни узрочници њеног нарастања и даље нису отклоњени. Ради се примарно о превеликој јавној потрошњи, која захтева и већа пореска оптерећења, али и о картелско-монополским структурама у појединим привредним делатностима. Оно што у новембру, па и већем делу 2011. године, посебно после њеног првог тромесечја, додатно усложњава услове привређивања у Србији јесте слабљење ионако анемичне домаће тражње и осетно јењавање позитивних имуплса са ино тржишта, претећи да ти импулси пређу у негативну зону у 2012. години.

Посматрано по појединим економским индикаторима, у децембру 2011. године позитивна динамика регистрована је код: туристичког промета, трговине на мало, просечних нето зарада, укупних девизних резерви, , произвођачких цена и инфлације.

Наставак



07.12.2011. Србија се налази у маказама домаће економске кризе и дужничке кризе земаља евро зоне.

Домаћа економска криза огледа се преко економске политике базиране на крпљењу рупа, а не на шивењу новог одела, односно усмерене на кратке стазе сходно партикуларним интересима, а не дугорочно стратешки промишљена на основу зацртаних општих интереса земље. Само тако, ад хоц, изнуђена економска политика има закономерност у правцу увећавања задужености земље, али и закономерност у правцу јачања неефикасне бирократизоване администрације на свим нивоима. То резултира додатним слабљењем конкурентске снаге домаће привреде, како преко виших трошкова пословања изазваних директно од неефикасне администрације, било преко трошења времена за добијање разних дозвола или пак директних новчаних трошкова како би се тај временски пут прекратио и издејствовао позитиван одговор администрације, тако и индиректно виших трошкова пословања као последица превеликих фискалних оптерећења за онемоћалу домаћу економију, а који су наметнути како би се издржавала прегломазна и неефикасна администрација, али и целокупан нетрансформисан јавни сектор.

Криза земаља евро зоне последица је олаког задуживања политичких елита, посебно у рубним земљама евро зоне, у условима наметнутог неолибералног концепта, те су се земље попут Грчке, Португала или пак Шпаније могле по изузетно повољним условима задуживати на међународном финансијском тржишту захављујући евру иза кога су стајале и озбиљне северније земље ЕУ. Но, са неолибералним концептом кога краси морални хазард, односно принцип грамзивости по сваку цену и економија казина, то је задуживање без икакве јасне стратегије развоја, попримило тако широке размере да је угрожено и само функционисање, па чак и постојање евра и евро зоне. Наравно, да је постојала, поред монетарне уније, и јединствена фискална политика, овакве драматичне размере кризе евро зоне биле би избегнуте. Но, како је то изостало, очигледно је да је направљена конструкциона грешка већ у самим темељима монетарне уније земаља евро зоне. Сада се настоји та грешка исправити, али то ће свакако имати знатно вишу цену, него да се то урадило раније или на самом старту промовисања евра. Поред издвајања обилних средстава за покривање буџетских дефицита презадужених земаља евро зоне и свођења потрошње у тим земљама на нивое одрживог, треба рачунати и са редизајнирањем саме евро зоне. У том смислу у форми концентричних кругова могуће је ново моделирање ЕУ, односно евро зоне, а то претпоставља различите степене интегрисаности економија тих земаља и евентуално увођење посебног евра за презадужене земље евро зоне, док би се у развијеним, превасходно земљама које су и покретачи оснивања ЕУ задржао постојећи евро са чврстом интегрисаношћу фискалних политика тих земаља. Такође, могућа је и опција да све земље евро зоне буду имале интегрисане фискалне политике које би надзирао Брисел, при чему би се уз даље стезање каиша презадужених земаља истима кроз ЕСАФ и преко ММФ-а помогло да постепено дођу до нивоа одрживог сервисирања својих дугова.

Полазећи од негативних сигнала са тржишта земаља евро зоне, то се може очекивати смањење слободних средстава пословних банака у Србији, а чије су матице управо са тог тржишта. То претпоставља да ће у 2012. години услови финансирања бити отежанији него ове пословне године. Уз то и сама држава је дошла до лимита у процесу задуживања, тако да и са те стране не треба рачунати са било каквим већим подстицајима или субвенцијама реалном сектору, бар не већим, али могуће и мањим него ове године. Стога у 2012. години можемо рачунати са даљим ширењем ланца неликвидности и несолвентности, те опадањем и производних и извозних активности. Шта више, ако евро зона уђе у зону рецесије, такве тенденције сасвим извесно постаће реалност и у нашој привреди. Управо из тих разлога, отклањање канцера који метастазира у форми набујале и бирократизоване администрације и неефикасног јавног сектора, представља цондитио сине qua нон постављања српске државе уопште, а и саме њене привреде на здраве темеље раста и развоја. Без тих радикалних резова, Србија и српска привреда тонуће у живом блату у коме се данас налази.

Посматрано по појединим економским индикаторима, у октобру 2011. године позитивна динамика регистрована је код: туристичког промета, трговине на мало, извоза, цена индустријских произвођача и потрошачких цена. Такође, према последње расположивим подацима, у прва три квартала 2011. године, ниво грађевинских активности је повећан у односу на стање из истог временског интервала 2010. године. Ради се углавном о реализацији раније уговорених радова на инфраструктурним пројектима, а охрабрује и податак да је вредност уговорених послова у назначеном периоду компарације знатно виша, што значи да би и у надолазећем периоду, посебно с пролећа 2012. године требало рачунати са даљим позитивним тенденцијама у извођењу грађевинских радова. Негативна кретања током октобра 2011. године регистрована су код следећих анализираних економских показатеља: физички обим индустријске производње, спољнотрговински салдо, спољни дуг, укупне девизне резерве и просечне нето зараде.

Наставак



11.11.2011. Пословни амбијент на српском тржишту, мада нешто повољнији него у првом делу године због смиривања инфлационе аждаје, и у септембру 2011. године има све одлике неповољног за одвијање бизниса и потенцијалне инвестиције. Те негативне карактеристике пословне климе произилазе из непромењеног система функционисања саме државе, односно њених креатора економске политике. А та константа почива на прегломазној и неефикасној администрацији на свим нивоима и обиљу папирологије, која у садејству са мноштвом чиновничких руку шири вирус мита и корупције кроз све поре друштва, како по хоризонтали, тако и по вертикали. То значи да се ове друштвене девијантне појаве могу пронаћи у свим областима живљења, али и од највише рангираних функционера у тим областима, па све до нижих чиновника. Због тога су мито и корупција у Србији системског карактера и као канцер растачу све вредносне норме у друштву, те није ни чудо да се Србија данас налази, не само у економској, него и у општој друштвеној кризи, попут кризе морала, кризе идентитета, кризе образовања, кризе науке, кризе културе.

Неликвидност у привреди се у кризним условима привређивања продубљује, како због смањеног нивоа пословања и на бази тога умањених прихода, тако и због неповољних услова кредитирања. Стога већина привредника (према анкети ИЗИТ-а на узорку од 200 привредника из различитих сектора индустријске производње, њих 80%) има краткорочну орјентацију у пословању. Другим речима, приоритет је обезбедити континуитет текућег пословања, док се на дуже стазе, односно истраживачко-развојне пројекте и нове инвестиционе захвате мало размишља, чиме се губе позиције на тржишту. Стога није изненађење да се по улагањима у истраживачко-развојне пројекте Србија од 142 анализиране земље, према октобарском извештају Светског економског форума за 2011. годину, налази на тек 130. месту. Такође, овај извештај је указао и на картелско-монополски вирус који сузбија или пак лимитира развој здравих конкурентских односа. Са тог становишта Србија је заузела тек 136. место. При томе се, како се чини, антимонополско законодавство скоро и не примењује и више је само параван, односно покриће за одржавање статус quo позиције. Наиме, по ефикасности антимонополских институција и законодавства Србија се налази на 137. месту.

Посматрано по појединим економским индикаторима, у септембру 2011. године позитивна динамика регистрована је код: физичког обима индустријске производње, туристичког промета, извоза, укупних девизних резерви, просечних нето зарада, цена индустријских произвођача и потрошачких цена. И спољни дуг улази у ову групацију индикатора, јер се бележи његово извесно смањење, с том разликом што се последњи подаци за овај показатељ односе на август. Па управо стога, односно због наглашеног утицаја сезоне у том месецу се и бележи редукција укупног спољног дуга Србије. Но, то је само краткотрајан предах, јер се већ у септембру, по основу емитовања евообвезница у висини од 1 млрд. УСД, очекује осетнији скок спољног дуга, примарно јавног сектора. Такође, према последње расположивим подацима, у првом полугођу ове године, ниво саобраћајних активности је повећан у односу на стање из истог временског интервала 2010. године. Ради се о порасту и путничког и посебно робног транспорта. У путничком превозу повећан је број пређених путничких километара као резултат нових дестинација и релација у превозу, док је раст робног транспорта резултат раста укупних привредних активности, нарочито производње и извоза у првом делу ове године.

Негативна кретања током септембра 2011. године регистрована су код следећих анализираних економских показатеља: укупне поруџбине, спољнотрговински салдо и малопродајни промет.

Наставак



3.10.2011. Услови привређивања на српском тржишту се и крајем августа и почетком септембра 2011. године могу оценити незадовољавајуће. Таква оцена произилази из нерешених структурних проблема у привреди, појачане неликвидности, не само предузећа, него и саме државе, одржавања статуса quo у целокупном јавном сектору, све слабијих импулса тражње и са домаћег и са ино тржишта, недостатка нових инвестиција, те неповољних услова кредитирања. Томе треба додати неизграђену правну инфраструктуру, прегломазну администрацију која све више постаје сврха постојања ње саме, а све мање је у функцији ефикасног и ефективног сервисирања привреде и грађана, потом сложене папиролошке процедуре, које у координацији са вишком невидљивих кабинетских руку индукују бујање мита и корупције. При томе, изградња целокупне инфрструктурне мреже, посебно путева и железнице, тече споро и неорганизовано, а без тога се не може рачунати са новим инвестицијама. Дакле, темељне правне и економске претпоставке нису испуњене, а без њиховог испуњења нема ни знаковитијег побољшања услова привређивања на српском тржишту.

Истина, бележи се смиривање инфлационих тензија и стабилизација девизног курса динара. Но, то су само илузије о коначном савладавању инфлационе аждаје и стабилности вредности домаће валуте у односу на евро. Наиме, инфлација је почела да посустаје, не због решавања структурних проблема у привреди и трансформације јавног сектора, него због опадајућих привредних токова у земљама ЕУ, односно слабљења тражње са овог тржишта, што утиче на смиривање цена сировина на светском тржишту. Уз то, овогодишњи пољопривредни род био је повољнији него прошле године, што је додатно утицало на сплашњавање потрошачких цена у пољопривредно-прехрамбеном сектору. Такође и ригорозна кредитно-монетарна политика НБС са своје стране је обуздавала продубљивање инфлационих вирова у српској економији.

И стабилизација девизног курса представља још једну илузију која се презентира јавности. Та илузија почива на краткорочним финансијским трансакцијама индукованим преко емитовања лукративних хартија од вредности НБС и републичке владе, чиме се привлачи капитал банака и других инвеститора да улажу у те вредносне папире и индиректно на тај начин подстичу јачање домаће валуте. Дакле, не постоји реална подлога у форми јаких извозних перформанси која би подстицала јак динар, него се та подлога која почива на крхким темељима налази на финансијском тржишту чије полуге у рукама држи НБС.

Посматрано по појединим економским индикаторима, у августу 2011. године позитивна динамика регистрована је код: туристичког промета, малопродајног промета, укупних девизних резерви и потрошачких цена.Такође, у другом кварталу 2011. године региструју се позитивни помаци у вредности изведених грађевинских radova.Ta позитивна динамика резултат је појачане реализације инвестиција у саобраћајној инфраструктури. Међутим, забрињава мања вредност нових уговорених послова, што би у надолазећем периоду могло да има негативне ефекте на динамику грађевинских активности у Србији.

Негативна кретања током августа 2011. године регистрована су код следећих анализираних економских показатеља: физички обим индустријске производње, укупне поруџбине, извоз, спољнотрговински салдо, спољни дуг и просечне нето зараде. Напомињемо да се последње расположиви подаци о спољном дугу односе на јул 2011. године.

Наставак



4.6.2011.Пословна клима у српској привреди је и крајем априла 2011. године била неповољна. Њу одликује хронична неликвидност продубљена заоштреном рестриктивном кредитно-монетарном политиком НБС, ерупција инфлационих токова, слаба домаћа тражња и недостатак нових инвестиција у привреди. Уз то, неизграђена правна инфраструктура, прегломазна администрација и сложене папиролошке процедуре, који индикују бујање мита и корупције, те неорганизованост државе везано за реализацију саобраћајних коридора и њена спорост у трансформацији целокупног јавног сектора, представљају значајне препреке за пословање и развијање бизниса на српском тржишту, не само у извештајном месецу, него годинама, ако не и деценијама уназад. Проблем је само што су у годинама транзиције ови фактори добили додатну тежину. Колико су правне и административне препреке наглашене, показује и податак да је према овогодишњем јануарском истраживању Ифо института из Минхена, Србија на 51. месту од 66 анализираних земаља по висини наведених параметара који препречавају улазак капитала у нашу земљу или пак отежавају његово даље оплођавање.

Привид нешто повољније ситуације на тржишту даје јачање вредности домаће валуте. Но, то је само привид, као у бајци Царево ново одело. На први поглед, апресирање динара указује на поправљање извозних перформанси српске економије. Но, на жалост, његово јачање није резултат учинковитости домаћих производних капацитета, него превасходно краткорочних финансијских трансакција које иницира НБС пласирањем својих лукративних хартија од вредности или пак републичка влада емитовањем трезорских записа. Стога, иако на кратак рок делује умирујуће на тржиште, посебно за дужнике, овакви потези креатора економске политике, у непромењеним условима привређивања, само могу продубити унутрашње и спољне неравнотеже. Утолико пре, јер девизни курс домаће валуте не прати инфлационе токове у земљи и стимулише увозне активности, што је у супротности са стратегијом привредног развоја земље до 2020. године, која је акценат ставила на стимулисање реалног сектора. Уз то, присутне су даље тенденције задуживања јавног сектора и на унутрашњем и на ино тржишту, што ће српску економију стационирати у ред ризичнијих земаља за обављање послова, чиме јој кредитни рејтинг може опасти и земљу довести на руб грчког сценарија. Како је фокус посматрања и размишљања носилаца економске политике краткорочан, без стратегије и визије, то се о тим разарајућим ефектима и не размишља, јер је базични циљ продуковати слику са што светлијим тоновима боја и тиме улепшати постојећу суморну стварност српске привреде.

Посматрано по појединим економским индикаторима, у априлу 2011. године позитивна динамика регистрована је код: извоза, прилива ино поруџбина, туристичког промета, малопродајног промета, спољног дуга, укупних девизних резерви и просечних нето зарада.

Негативна кретања током априла 2011. године регистрована су код следећих анализираних економских показатеља: физички обим индустријске производње, домаћа тражња, спољнотрговински салдо, цене индустријских произвођача и потрошачке цене.

Наставак



5.5.2011.Крајем марта и почетком априла 2011. године пословна клима у српској привреди је била незадовољавајућа, мада за нијансу повољнија него претходног месеца. Та нијанса се огледала у поправљању вредности домаће валуте, што је за домаће привреднике, који махом нису нето извозници, а у великој мери су у ранијем периоду улазили у кредитне аранжмане са девизном клаузулом, дашак наде који им обезбеђује нешто повољнију финансијску ситуацију.

Но, јачање вредности динара има своју тамну страну медаље која се огледа преко дестимулисања инвестирања у производни и извозни сектор и повећања цене новца услед рестриктивне кредитно-монетарне политике НБС, која управо и гура домаћу валуту на више коте. Дакле, ова извучена нијанса оптимизма важи само за презадужене привреднике који су доминантно орјентисани на увозне активности или пак услужни сектор. За извознике, овакве тенденције у девизном курсу динара имају негативан предзнак и погоршавају њихову ценовну конкурентност на међународном тржишту. Према томе, ову таргетирану нијансу треба узети условно, јер како год она на кратак рок деловала охрабрујуће, она само на дуже стазе ствара нове неравнотеже у привреди, како спољне, тако и унутрашње, што у условима непромењеног правног амбијента и нетрансформисаног јавног сектора, може довести до поновног пуцања балона од пренадуване вредности домаће валуте, као што је то већ било крајем 2008. године, чиме би српска привреда у целини пала у нове кризне дубине. Наиме, сви елементи који би довели до оваквог сценарија и даље су присутни на српском тржишту. Ради се о слабим производним и извозним перформансама Србије, прегломазној администрацији на свим нивоима и шуми папирологије, неизграђеној и неделотворној правној инфраструктури, тек козметичким напорима у преуређивању јавних предузећа, чиме се коче инвестиционе активности, те имперфектностима на тржишту у виду монополско-картелских структура. Управо због ових елемената пословни амбијент у Србији је и даље незадовољавајући, тако да наведена нијанса у форми раста вредности домаће валуте без реалних темеља у привреди, може само да доведе до форсирања задуживања и продаје државне имовине како би се постојећи привид повољније нијансе задржао, да би на крају у неизмењеним условима привређивања, уз високу задуженост државе и повећани ризик улагања, поново били сведоци скоковитог проклизавања вредности динара и турбуленција на тржишту.

Према томе, закључак је да креатори економске политике привредницима и становништву продају једну илузију наступајућег бољег живота или пак бољих услова привређивања, која као и у бајци Цар је го, нема своју реалну подлогу, што може оставити разарајуће ефекте и на привреду и на животни стандард становништва, попут наиласка једног већег плимног таласа. Но, како је фокус посматрања и размишљања носилаца економске политике краткорочан, без стратегије и визије, то се о тим разарајућим ефектима и не размишља, јер је базични циљ продуковати слику са што светлијим тоновима боја и тиме улепшати постојећу суморну стварност српске привреде.

Посматрано по појединим економским индикаторима, у марту 2011. године позитивна динамика регистрована је код: физичког обима индустријске производње, прилива укупних поруџбина, извоза, спољног дуга, туристичког промета и малопродајног промета. Негативна кретања током марта 2011. године регистрована су код следећих анализираних економских показатеља: спољнотрговински салдо, укупне девизне резерве, просечне нето зараде, цене индустријских произвођача и потрошачке цене.

Наставак



6.4.2011.Посматрано по појединим економским индикаторима, у фебруару 2011. године позитивна динамика регистрована је код: физичког обима индустријске производње, прилива укупних поруџбина, извоза, туристичког промета, укупних девизних резерви и просечних нето зарада.

Негативна кретања током фебруара 2011. године регистрована су код следећих анализираних економских показатеља: трговина на мало, спољнотрговински салдо, спољни дуг, цене угоститељских услуга, цене индустријских произвођача и потрошачке цене. Треба напоменути да су последњи расположиви подаци о висини спољног дуга Србије за јануар 2011. године и да исти показују краткотрајан предах у динамици задуживања Србије. Дакле, евидентирано је благо смањење укупног спољног дуга, примарно захваљујући редукцији спољног дуга приватног сектора. Но, на годишњем нивоу, укупан спољни дуг је порастао, предоминантно под утицајем динамичног задуживања јавног сектора. Такве закономерне тенденције раста спољног дуга које индукује држава наставиће се и у надолазећем периоду 2011. године, што ће учврстити позиционираност Србије у ранг земаља са високим степеном задужености. Та грозничава зависност државе од кредитних инфузија указује колико су озбиљне размере економске кризе у Србији и колико се веома мало тога урадило или ради на реформисању привредне структуре, а посебно јавног сектора у целини, како јавне управе на свим нивоима, тако и јавних предузећа. То значи да период станд by аранжмана са ММФ-ом није ефикасно искоришћен, јер вештачка плућа која су у форми тог аранжмана дата влади и привреди, нису искоришћена да се привредни организам, али и укупан пословни амбијент унапреде, што само даље продубљује финансијску адиктивност Србије за страним кредитима. Стога је заиста јануарски резултат о висини спољног дуга само краткотрајни интермецо сезонски условљен, па овај економски показатељ и нисмо сврстали у групу индикатора са позитивним помацима.

Последњи децембраски подаци за грађевинарство указују да је ова привредна грана, мада значајно поправила своју динамику активности у последњем тромесечју 2010. године, ипак још увек у негативној зони раста. То је примарно последица редукције стамбене изградње, али и недовољних инвестиција, које би покренуле градњу пословних објеката. Па ипак, због позитивних тенденција с краја 2010. године и раста вредности уговорених послова, може се рачунати да грађевинарство у 2011. години пређе у позитивну зону пословања, утолико пре, јер је статистичка основица за поређење из 2010. године рецесиона и изузетно ниска.

Наставак



3.3.2011. И на самом почетку 2011. године пословна клима у српској привреди може се оценити неповољно. Таква оцена произилази из све већих неизвесности које су, како комерцијалне, тако и некомерцијалне природе. У првом случају ради се о појачаним инфлаторним токовима и растућој неликвидности, а у другом, о турбуленцијама и несугласју унутар самих креатора економске политике. Уз то, нетрансформисана правна инфраструктура и превелика бирократија, уз тржишне имперфектности, чине значајне препреке за долазак потенцијалних страних инвеститора.

Инфлациона ерупција, која наставља да се распламсава, последица је не само екстерних фактора, него пре свега, унутрашњих структурних проблема, који се преламају преко неефикасне привреде и нереструктурираног целокупног јавног сектора, чиме је и јавна потрошња висока, посебно у односу на тако нискоконкурентну српску привреду. Јачини ерупције додатно помажу и картелске структуре у појединим привредним секторима, те одсуство стратегије пољопривредног развоја, што уз мању понуду одређених прехрамбених производа, уз постојеће имперфектности на тржишту, али и растућим тенденцијама цена на светском тржишту пољопривредних производа, доприноси шпекулативним активностима на домаћем тржишту и подизању цена на коте које су више него што би биле у случају отклањања наведених недостатака на тржишту. Хронична неликвидност у привреди постаће још израженија бољка српских привредника у 2011. години. Ширењу неликвидности погодоваће пооштрене рестриктивне мере НБС, посебно преко подизања референтне каматне стопе. Та стопа је репер одређивања цене кредита и како се она повећава, то ће расти и цена новца, чиме ће се значајно лимитирати могућности за финансирање текућег пословања.

Неизвесност некомерцијалне природе односи се примарно на некоординисаност рада републичке владе, односно више њено бављење самом собом причама о реконструкцији, него о суштинским реформским потезима који би благотворно деловали на домаће економске ресурсе и тржишне играче у Србији. Сâмо подгревање тих прича и најава, па одлагање најава реконструкције републичке владе, уз опонентна размишљања креатора економске политике, појачали су дејствовање некомерцијалног ризика пословања на српском тржишту. То само додатно урушава, ионако нарушен ауторитет и кредибилитет владе Републике Србије њеним промашеним економским пројекцијама.

Посматрано по појединим економским индикаторима, у првом месецу пословне 2011. године позитивна динамика регистрована је само у туристичком промету и динамици физичког обима индустријске производње.

Негативна кретања током јануара 2011. године регистрована су код следећих анализираних економских показатеља: укупне поруџбине, трговина на мало, просечне нето зараде, спољни дуг, укупне девизне резерве, цене индустријских произвођача и потрошачке цене.

Наставак



4.2.2011.Услове привређивања на српском тржишту је током целе 2010. године одређивала појачана нервоза око кретања девизног курса домаће валуте и инфлационих токова у привреди. Та непредвидивост, уз погоршану хроничну неликвидност, фокусирала је привреднике да све своје ресурсе усмере на преживљавање текућег пословања. Услед раније преузетих кредитних обавеза и недовољног обима пословања који би могао да уредно сервисира те обавезе, сведоци смо, а и током 2011. године бићемо сведоци продаје делова имовине или целих фирми, како би се дошло до свежег капитала, којим би се могло изаћи у сусрет тим обавезама и очувати уредно пословање предузећа. Да није било интензивније ино тражње, и постојећа незадовољавајућа упосленост производних капацитета, била би на још нижем нивоу, јер је домаћа тражња током целе 2010. године бележила тек стидљиве позитивне помаке и није представља генератор изласка српске привреде из рецесије. Дакле, појачане извозне поруџбине у садејству са растућим ценама сировина пољопривредног порекла и метала и неметала, били су ударни фактори који су продуковали постепени излазак српске економије из рецесионе зоне пословања. Уз то, реактивирање неких већих производних погона извозне орјентације путем њиховог подржављења и пружањем издашних субвенција тим и још увек нереструктурираним друштвеним предузећима, створило је услове да се обезбеди нешто богатија производна понуда на домицилном и иностраном тржишту.

Међутим, ово директно упливисање државе у пословање појединих предузећа, како год на кратак рок може имати позитивне ефекте, већ на дуже стазе, уколико се интервенисало само с циљем очувања социјалног мира, без икаквог озбиљнијег бизнис плана за ревитализацију пословања, може имати негативне последице. Оне би се рефлектовале преко гашења тих предузећа, уз знатно вишу цену, јер су на привид њиховог рада потрошена значајна буџетска средства. Стога државне институције морају да на бази реалних економских показатеља пословања таквих предузећа, како оцене њихових интерних ресурса, тако и процене окружења у коме послују, утврде да ли постоје оправдани разлози за даље трошење новца пореских обвезника на њихов рад. Уколико се то не уради све се препушта случају и стихији.

Сем према привредницима, субвенције су у 2010. години усмераване и ка потрошачима путем кеш и наменских потрошачких кредита. Тиме се вештачки подизала куповна моћ становништва и делом утицало на амортизовање негативних тенденција у малопродајном промету. Но, као и сваке субвенције, оне не могу имати одржив дугорочан позитиван ефекат, уколико се на реалним темељима не поспеши конкурентска снага привреде, а самим тиме и животни стандард становништва. Реално, куповна моћ становништва у Србији је у 2010. години опала, како због замрзнутих плата у јавном сектору, тако и због скоковитог раста потрошачких цена. Уз то је и број запослених лица у извештајној години редукован за скоро 5% према стању из 2009. године.

Посматрано по појединим економским индикаторима, позитивна динамика у 2010. години је евидентирана у: индустијској производњи, извозу и приливу домаћих и извозних поруџбина.

Негативна кретања у 2010. години евидентирана су код следећих привредних показатеља: туристички промет, малопродајни промет, спољни дуг, девизне резерве, просечне нето зараде, незапосленост, цене произвођача и инфлација.

Наставак



СТРУЧЊAЦИ ИЗИТ-А ОДГОВАРАЈУ:


0

Поставите питaњe


Архива Питања


Шта да се ради? - Текст из "Политике"




Design by Vojkan Sobic. Code by Bosko Pesic.