07.12.2011. Србија се налази у маказама домаће економске кризе и дужничке кризе земаља евро зоне.

Домаћа економска криза огледа се преко економске политике базиране на крпљењу рупа, а не на шивењу новог одела, односно усмерене на кратке стазе сходно партикуларним интересима, а не дугорочно стратешки промишљена на основу зацртаних општих интереса земље. Само тако, ад хоц, изнуђена економска политика има закономерност у правцу увећавања задужености земље, али и закономерност у правцу јачања неефикасне бирократизоване администрације на свим нивоима. То резултира додатним слабљењем конкурентске снаге домаће привреде, како преко виших трошкова пословања изазваних директно од неефикасне администрације, било преко трошења времена за добијање разних дозвола или пак директних новчаних трошкова како би се тај временски пут прекратио и издејствовао позитиван одговор администрације, тако и индиректно виших трошкова пословања као последица превеликих фискалних оптерећења за онемоћалу домаћу економију, а који су наметнути како би се издржавала прегломазна и неефикасна администрација, али и целокупан нетрансформисан јавни сектор.

Криза земаља евро зоне последица је олаког задуживања политичких елита, посебно у рубним земљама евро зоне, у условима наметнутог неолибералног концепта, те су се земље попут Грчке, Португала или пак Шпаније могле по изузетно повољним условима задуживати на међународном финансијском тржишту захављујући евру иза кога су стајале и озбиљне северније земље ЕУ. Но, са неолибералним концептом кога краси морални хазард, односно принцип грамзивости по сваку цену и економија казина, то је задуживање без икакве јасне стратегије развоја, попримило тако широке размере да је угрожено и само функционисање, па чак и постојање евра и евро зоне. Наравно, да је постојала, поред монетарне уније, и јединствена фискална политика, овакве драматичне размере кризе евро зоне биле би избегнуте. Но, како је то изостало, очигледно је да је направљена конструкциона грешка већ у самим темељима монетарне уније земаља евро зоне. Сада се настоји та грешка исправити, али то ће свакако имати знатно вишу цену, него да се то урадило раније или на самом старту промовисања евра. Поред издвајања обилних средстава за покривање буџетских дефицита презадужених земаља евро зоне и свођења потрошње у тим земљама на нивое одрживог, треба рачунати и са редизајнирањем саме евро зоне. У том смислу у форми концентричних кругова могуће је ново моделирање ЕУ, односно евро зоне, а то претпоставља различите степене интегрисаности економија тих земаља и евентуално увођење посебног евра за презадужене земље евро зоне, док би се у развијеним, превасходно земљама које су и покретачи оснивања ЕУ задржао постојећи евро са чврстом интегрисаношћу фискалних политика тих земаља. Такође, могућа је и опција да све земље евро зоне буду имале интегрисане фискалне политике које би надзирао Брисел, при чему би се уз даље стезање каиша презадужених земаља истима кроз ЕСАФ и преко ММФ-а помогло да постепено дођу до нивоа одрживог сервисирања својих дугова.

Полазећи од негативних сигнала са тржишта земаља евро зоне, то се може очекивати смањење слободних средстава пословних банака у Србији, а чије су матице управо са тог тржишта. То претпоставља да ће у 2012. години услови финансирања бити отежанији него ове пословне године. Уз то и сама држава је дошла до лимита у процесу задуживања, тако да и са те стране не треба рачунати са било каквим већим подстицајима или субвенцијама реалном сектору, бар не већим, али могуће и мањим него ове године. Стога у 2012. години можемо рачунати са даљим ширењем ланца неликвидности и несолвентности, те опадањем и производних и извозних активности. Шта више, ако евро зона уђе у зону рецесије, такве тенденције сасвим извесно постаће реалност и у нашој привреди. Управо из тих разлога, отклањање канцера који метастазира у форми набујале и бирократизоване администрације и неефикасног јавног сектора, представља цондитио сине qua нон постављања српске државе уопште, а и саме њене привреде на здраве темеље раста и развоја. Без тих радикалних резова, Србија и српска привреда тонуће у живом блату у коме се данас налази.

Посматрано по појединим економским индикаторима, у октобру 2011. године позитивна динамика регистрована је код: туристичког промета, трговине на мало, извоза, цена индустријских произвођача и потрошачких цена. Такође, према последње расположивим подацима, у прва три квартала 2011. године, ниво грађевинских активности је повећан у односу на стање из истог временског интервала 2010. године. Ради се углавном о реализацији раније уговорених радова на инфраструктурним пројектима, а охрабрује и податак да је вредност уговорених послова у назначеном периоду компарације знатно виша, што значи да би и у надолазећем периоду, посебно с пролећа 2012. године требало рачунати са даљим позитивним тенденцијама у извођењу грађевинских радова. Негативна кретања током октобра 2011. године регистрована су код следећих анализираних економских показатеља: физички обим индустријске производње, спољнотрговински салдо, спољни дуг, укупне девизне резерве и просечне нето зараде.

Наставак

11.11.2011. Пословни амбијент на српском тржишту, мада нешто повољнији него у првом делу године због смиривања инфлационе аждаје, и у септембру 2011. године има све одлике неповољног за одвијање бизниса и потенцијалне инвестиције. Те негативне карактеристике пословне климе произилазе из непромењеног система функционисања саме државе, односно њених креатора економске политике. А та константа почива на прегломазној и неефикасној администрацији на свим нивоима и обиљу папирологије, која у садејству са мноштвом чиновничких руку шири вирус мита и корупције кроз све поре друштва, како по хоризонтали, тако и по вертикали. То значи да се ове друштвене девијантне појаве могу пронаћи у свим областима живљења, али и од највише рангираних функционера у тим областима, па све до нижих чиновника. Због тога су мито и корупција у Србији системског карактера и као канцер растачу све вредносне норме у друштву, те није ни чудо да се Србија данас налази, не само у економској, него и у општој друштвеној кризи, попут кризе морала, кризе идентитета, кризе образовања, кризе науке, кризе културе.

Неликвидност у привреди се у кризним условима привређивања продубљује, како због смањеног нивоа пословања и на бази тога умањених прихода, тако и због неповољних услова кредитирања. Стога већина привредника (према анкети ИЗИТ-а на узорку од 200 привредника из различитих сектора индустријске производње, њих 80%) има краткорочну орјентацију у пословању. Другим речима, приоритет је обезбедити континуитет текућег пословања, док се на дуже стазе, односно истраживачко-развојне пројекте и нове инвестиционе захвате мало размишља, чиме се губе позиције на тржишту. Стога није изненађење да се по улагањима у истраживачко-развојне пројекте Србија од 142 анализиране земље, према октобарском извештају Светског економског форума за 2011. годину, налази на тек 130. месту. Такође, овај извештај је указао и на картелско-монополски вирус који сузбија или пак лимитира развој здравих конкурентских односа. Са тог становишта Србија је заузела тек 136. место. При томе се, како се чини, антимонополско законодавство скоро и не примењује и више је само параван, односно покриће за одржавање статус quo позиције. Наиме, по ефикасности антимонополских институција и законодавства Србија се налази на 137. месту.

Посматрано по појединим економским индикаторима, у септембру 2011. године позитивна динамика регистрована је код: физичког обима индустријске производње, туристичког промета, извоза, укупних девизних резерви, просечних нето зарада, цена индустријских произвођача и потрошачких цена. И спољни дуг улази у ову групацију индикатора, јер се бележи његово извесно смањење, с том разликом што се последњи подаци за овај показатељ односе на август. Па управо стога, односно због наглашеног утицаја сезоне у том месецу се и бележи редукција укупног спољног дуга Србије. Но, то је само краткотрајан предах, јер се већ у септембру, по основу емитовања евообвезница у висини од 1 млрд. УСД, очекује осетнији скок спољног дуга, примарно јавног сектора. Такође, према последње расположивим подацима, у првом полугођу ове године, ниво саобраћајних активности је повећан у односу на стање из истог временског интервала 2010. године. Ради се о порасту и путничког и посебно робног транспорта. У путничком превозу повећан је број пређених путничких километара као резултат нових дестинација и релација у превозу, док је раст робног транспорта резултат раста укупних привредних активности, нарочито производње и извоза у првом делу ове године.

Негативна кретања током септембра 2011. године регистрована су код следећих анализираних економских показатеља: укупне поруџбине, спољнотрговински салдо и малопродајни промет.

Наставак

3.10.2011. Услови привређивања на српском тржишту се и крајем августа и почетком септембра 2011. године могу оценити незадовољавајуће. Таква оцена произилази из нерешених структурних проблема у привреди, појачане неликвидности, не само предузећа, него и саме државе, одржавања статуса quo у целокупном јавном сектору, све слабијих импулса тражње и са домаћег и са ино тржишта, недостатка нових инвестиција, те неповољних услова кредитирања. Томе треба додати неизграђену правну инфраструктуру, прегломазну администрацију која све више постаје сврха постојања ње саме, а све мање је у функцији ефикасног и ефективног сервисирања привреде и грађана, потом сложене папиролошке процедуре, које у координацији са вишком невидљивих кабинетских руку индукују бујање мита и корупције. При томе, изградња целокупне инфрструктурне мреже, посебно путева и железнице, тече споро и неорганизовано, а без тога се не може рачунати са новим инвестицијама. Дакле, темељне правне и економске претпоставке нису испуњене, а без њиховог испуњења нема ни знаковитијег побољшања услова привређивања на српском тржишту.

Истина, бележи се смиривање инфлационих тензија и стабилизација девизног курса динара. Но, то су само илузије о коначном савладавању инфлационе аждаје и стабилности вредности домаће валуте у односу на евро. Наиме, инфлација је почела да посустаје, не због решавања структурних проблема у привреди и трансформације јавног сектора, него због опадајућих привредних токова у земљама ЕУ, односно слабљења тражње са овог тржишта, што утиче на смиривање цена сировина на светском тржишту. Уз то, овогодишњи пољопривредни род био је повољнији него прошле године, што је додатно утицало на сплашњавање потрошачких цена у пољопривредно-прехрамбеном сектору. Такође и ригорозна кредитно-монетарна политика НБС са своје стране је обуздавала продубљивање инфлационих вирова у српској економији.

И стабилизација девизног курса представља још једну илузију која се презентира јавности. Та илузија почива на краткорочним финансијским трансакцијама индукованим преко емитовања лукративних хартија од вредности НБС и републичке владе, чиме се привлачи капитал банака и других инвеститора да улажу у те вредносне папире и индиректно на тај начин подстичу јачање домаће валуте. Дакле, не постоји реална подлога у форми јаких извозних перформанси која би подстицала јак динар, него се та подлога која почива на крхким темељима налази на финансијском тржишту чије полуге у рукама држи НБС.

Посматрано по појединим економским индикаторима, у августу 2011. године позитивна динамика регистрована је код: туристичког промета, малопродајног промета, укупних девизних резерви и потрошачких цена.Такође, у другом кварталу 2011. године региструју се позитивни помаци у вредности изведених грађевинских radova.Ta позитивна динамика резултат је појачане реализације инвестиција у саобраћајној инфраструктури. Међутим, забрињава мања вредност нових уговорених послова, што би у надолазећем периоду могло да има негативне ефекте на динамику грађевинских активности у Србији.

Негативна кретања током августа 2011. године регистрована су код следећих анализираних економских показатеља: физички обим индустријске производње, укупне поруџбине, извоз, спољнотрговински салдо, спољни дуг и просечне нето зараде. Напомињемо да се последње расположиви подаци о спољном дугу односе на јул 2011. године.

Наставак

4.6.2011.Пословна клима у српској привреди је и крајем априла 2011. године била неповољна. Њу одликује хронична неликвидност продубљена заоштреном рестриктивном кредитно-монетарном политиком НБС, ерупција инфлационих токова, слаба домаћа тражња и недостатак нових инвестиција у привреди. Уз то, неизграђена правна инфраструктура, прегломазна администрација и сложене папиролошке процедуре, који индикују бујање мита и корупције, те неорганизованост државе везано за реализацију саобраћајних коридора и њена спорост у трансформацији целокупног јавног сектора, представљају значајне препреке за пословање и развијање бизниса на српском тржишту, не само у извештајном месецу, него годинама, ако не и деценијама уназад. Проблем је само што су у годинама транзиције ови фактори добили додатну тежину. Колико су правне и административне препреке наглашене, показује и податак да је према овогодишњем јануарском истраживању Ифо института из Минхена, Србија на 51. месту од 66 анализираних земаља по висини наведених параметара који препречавају улазак капитала у нашу земљу или пак отежавају његово даље оплођавање.

Привид нешто повољније ситуације на тржишту даје јачање вредности домаће валуте. Но, то је само привид, као у бајци Царево ново одело. На први поглед, апресирање динара указује на поправљање извозних перформанси српске економије. Но, на жалост, његово јачање није резултат учинковитости домаћих производних капацитета, него превасходно краткорочних финансијских трансакција које иницира НБС пласирањем својих лукративних хартија од вредности или пак републичка влада емитовањем трезорских записа. Стога, иако на кратак рок делује умирујуће на тржиште, посебно за дужнике, овакви потези креатора економске политике, у непромењеним условима привређивања, само могу продубити унутрашње и спољне неравнотеже. Утолико пре, јер девизни курс домаће валуте не прати инфлационе токове у земљи и стимулише увозне активности, што је у супротности са стратегијом привредног развоја земље до 2020. године, која је акценат ставила на стимулисање реалног сектора. Уз то, присутне су даље тенденције задуживања јавног сектора и на унутрашњем и на ино тржишту, што ће српску економију стационирати у ред ризичнијих земаља за обављање послова, чиме јој кредитни рејтинг може опасти и земљу довести на руб грчког сценарија. Како је фокус посматрања и размишљања носилаца економске политике краткорочан, без стратегије и визије, то се о тим разарајућим ефектима и не размишља, јер је базични циљ продуковати слику са што светлијим тоновима боја и тиме улепшати постојећу суморну стварност српске привреде.

Посматрано по појединим економским индикаторима, у априлу 2011. године позитивна динамика регистрована је код: извоза, прилива ино поруџбина, туристичког промета, малопродајног промета, спољног дуга, укупних девизних резерви и просечних нето зарада.

Негативна кретања током априла 2011. године регистрована су код следећих анализираних економских показатеља: физички обим индустријске производње, домаћа тражња, спољнотрговински салдо, цене индустријских произвођача и потрошачке цене.

Наставак

5.5.2011.Крајем марта и почетком априла 2011. године пословна клима у српској привреди је била незадовољавајућа, мада за нијансу повољнија него претходног месеца. Та нијанса се огледала у поправљању вредности домаће валуте, што је за домаће привреднике, који махом нису нето извозници, а у великој мери су у ранијем периоду улазили у кредитне аранжмане са девизном клаузулом, дашак наде који им обезбеђује нешто повољнију финансијску ситуацију.

Но, јачање вредности динара има своју тамну страну медаље која се огледа преко дестимулисања инвестирања у производни и извозни сектор и повећања цене новца услед рестриктивне кредитно-монетарне политике НБС, која управо и гура домаћу валуту на више коте. Дакле, ова извучена нијанса оптимизма важи само за презадужене привреднике који су доминантно орјентисани на увозне активности или пак услужни сектор. За извознике, овакве тенденције у девизном курсу динара имају негативан предзнак и погоршавају њихову ценовну конкурентност на међународном тржишту. Према томе, ову таргетирану нијансу треба узети условно, јер како год она на кратак рок деловала охрабрујуће, она само на дуже стазе ствара нове неравнотеже у привреди, како спољне, тако и унутрашње, што у условима непромењеног правног амбијента и нетрансформисаног јавног сектора, може довести до поновног пуцања балона од пренадуване вредности домаће валуте, као што је то већ било крајем 2008. године, чиме би српска привреда у целини пала у нове кризне дубине. Наиме, сви елементи који би довели до оваквог сценарија и даље су присутни на српском тржишту. Ради се о слабим производним и извозним перформансама Србије, прегломазној администрацији на свим нивоима и шуми папирологије, неизграђеној и неделотворној правној инфраструктури, тек козметичким напорима у преуређивању јавних предузећа, чиме се коче инвестиционе активности, те имперфектностима на тржишту у виду монополско-картелских структура. Управо због ових елемената пословни амбијент у Србији је и даље незадовољавајући, тако да наведена нијанса у форми раста вредности домаће валуте без реалних темеља у привреди, може само да доведе до форсирања задуживања и продаје државне имовине како би се постојећи привид повољније нијансе задржао, да би на крају у неизмењеним условима привређивања, уз високу задуженост државе и повећани ризик улагања, поново били сведоци скоковитог проклизавања вредности динара и турбуленција на тржишту.

Према томе, закључак је да креатори економске политике привредницима и становништву продају једну илузију наступајућег бољег живота или пак бољих услова привређивања, која као и у бајци Цар је го, нема своју реалну подлогу, што може оставити разарајуће ефекте и на привреду и на животни стандард становништва, попут наиласка једног већег плимног таласа. Но, како је фокус посматрања и размишљања носилаца економске политике краткорочан, без стратегије и визије, то се о тим разарајућим ефектима и не размишља, јер је базични циљ продуковати слику са што светлијим тоновима боја и тиме улепшати постојећу суморну стварност српске привреде.

Посматрано по појединим економским индикаторима, у марту 2011. године позитивна динамика регистрована је код: физичког обима индустријске производње, прилива укупних поруџбина, извоза, спољног дуга, туристичког промета и малопродајног промета. Негативна кретања током марта 2011. године регистрована су код следећих анализираних економских показатеља: спољнотрговински салдо, укупне девизне резерве, просечне нето зараде, цене индустријских произвођача и потрошачке цене.

Наставак

6.4.2011.Посматрано по појединим економским индикаторима, у фебруару 2011. године позитивна динамика регистрована је код: физичког обима индустријске производње, прилива укупних поруџбина, извоза, туристичког промета, укупних девизних резерви и просечних нето зарада.

Негативна кретања током фебруара 2011. године регистрована су код следећих анализираних економских показатеља: трговина на мало, спољнотрговински салдо, спољни дуг, цене угоститељских услуга, цене индустријских произвођача и потрошачке цене. Треба напоменути да су последњи расположиви подаци о висини спољног дуга Србије за јануар 2011. године и да исти показују краткотрајан предах у динамици задуживања Србије. Дакле, евидентирано је благо смањење укупног спољног дуга, примарно захваљујући редукцији спољног дуга приватног сектора. Но, на годишњем нивоу, укупан спољни дуг је порастао, предоминантно под утицајем динамичног задуживања јавног сектора. Такве закономерне тенденције раста спољног дуга које индукује држава наставиће се и у надолазећем периоду 2011. године, што ће учврстити позиционираност Србије у ранг земаља са високим степеном задужености. Та грозничава зависност државе од кредитних инфузија указује колико су озбиљне размере економске кризе у Србији и колико се веома мало тога урадило или ради на реформисању привредне структуре, а посебно јавног сектора у целини, како јавне управе на свим нивоима, тако и јавних предузећа. То значи да период станд by аранжмана са ММФ-ом није ефикасно искоришћен, јер вештачка плућа која су у форми тог аранжмана дата влади и привреди, нису искоришћена да се привредни организам, али и укупан пословни амбијент унапреде, што само даље продубљује финансијску адиктивност Србије за страним кредитима. Стога је заиста јануарски резултат о висини спољног дуга само краткотрајни интермецо сезонски условљен, па овај економски показатељ и нисмо сврстали у групу индикатора са позитивним помацима.

Последњи децембраски подаци за грађевинарство указују да је ова привредна грана, мада значајно поправила своју динамику активности у последњем тромесечју 2010. године, ипак још увек у негативној зони раста. То је примарно последица редукције стамбене изградње, али и недовољних инвестиција, које би покренуле градњу пословних објеката. Па ипак, због позитивних тенденција с краја 2010. године и раста вредности уговорених послова, може се рачунати да грађевинарство у 2011. години пређе у позитивну зону пословања, утолико пре, јер је статистичка основица за поређење из 2010. године рецесиона и изузетно ниска.

Наставак

3.3.2011. И на самом почетку 2011. године пословна клима у српској привреди може се оценити неповољно. Таква оцена произилази из све већих неизвесности које су, како комерцијалне, тако и некомерцијалне природе. У првом случају ради се о појачаним инфлаторним токовима и растућој неликвидности, а у другом, о турбуленцијама и несугласју унутар самих креатора економске политике. Уз то, нетрансформисана правна инфраструктура и превелика бирократија, уз тржишне имперфектности, чине значајне препреке за долазак потенцијалних страних инвеститора.

Инфлациона ерупција, која наставља да се распламсава, последица је не само екстерних фактора, него пре свега, унутрашњих структурних проблема, који се преламају преко неефикасне привреде и нереструктурираног целокупног јавног сектора, чиме је и јавна потрошња висока, посебно у односу на тако нискоконкурентну српску привреду. Јачини ерупције додатно помажу и картелске структуре у појединим привредним секторима, те одсуство стратегије пољопривредног развоја, што уз мању понуду одређених прехрамбених производа, уз постојеће имперфектности на тржишту, али и растућим тенденцијама цена на светском тржишту пољопривредних производа, доприноси шпекулативним активностима на домаћем тржишту и подизању цена на коте које су више него што би биле у случају отклањања наведених недостатака на тржишту. Хронична неликвидност у привреди постаће још израженија бољка српских привредника у 2011. години. Ширењу неликвидности погодоваће пооштрене рестриктивне мере НБС, посебно преко подизања референтне каматне стопе. Та стопа је репер одређивања цене кредита и како се она повећава, то ће расти и цена новца, чиме ће се значајно лимитирати могућности за финансирање текућег пословања.

Неизвесност некомерцијалне природе односи се примарно на некоординисаност рада републичке владе, односно више њено бављење самом собом причама о реконструкцији, него о суштинским реформским потезима који би благотворно деловали на домаће економске ресурсе и тржишне играче у Србији. Сâмо подгревање тих прича и најава, па одлагање најава реконструкције републичке владе, уз опонентна размишљања креатора економске политике, појачали су дејствовање некомерцијалног ризика пословања на српском тржишту. То само додатно урушава, ионако нарушен ауторитет и кредибилитет владе Републике Србије њеним промашеним економским пројекцијама.

Посматрано по појединим економским индикаторима, у првом месецу пословне 2011. године позитивна динамика регистрована је само у туристичком промету и динамици физичког обима индустријске производње.

Негативна кретања током јануара 2011. године регистрована су код следећих анализираних економских показатеља: укупне поруџбине, трговина на мало, просечне нето зараде, спољни дуг, укупне девизне резерве, цене индустријских произвођача и потрошачке цене.

Наставак

4.2.2011.Услове привређивања на српском тржишту је током целе 2010. године одређивала појачана нервоза око кретања девизног курса домаће валуте и инфлационих токова у привреди. Та непредвидивост, уз погоршану хроничну неликвидност, фокусирала је привреднике да све своје ресурсе усмере на преживљавање текућег пословања. Услед раније преузетих кредитних обавеза и недовољног обима пословања који би могао да уредно сервисира те обавезе, сведоци смо, а и током 2011. године бићемо сведоци продаје делова имовине или целих фирми, како би се дошло до свежег капитала, којим би се могло изаћи у сусрет тим обавезама и очувати уредно пословање предузећа. Да није било интензивније ино тражње, и постојећа незадовољавајућа упосленост производних капацитета, била би на још нижем нивоу, јер је домаћа тражња током целе 2010. године бележила тек стидљиве позитивне помаке и није представља генератор изласка српске привреде из рецесије. Дакле, појачане извозне поруџбине у садејству са растућим ценама сировина пољопривредног порекла и метала и неметала, били су ударни фактори који су продуковали постепени излазак српске економије из рецесионе зоне пословања. Уз то, реактивирање неких већих производних погона извозне орјентације путем њиховог подржављења и пружањем издашних субвенција тим и још увек нереструктурираним друштвеним предузећима, створило је услове да се обезбеди нешто богатија производна понуда на домицилном и иностраном тржишту.

Међутим, ово директно упливисање државе у пословање појединих предузећа, како год на кратак рок може имати позитивне ефекте, већ на дуже стазе, уколико се интервенисало само с циљем очувања социјалног мира, без икаквог озбиљнијег бизнис плана за ревитализацију пословања, може имати негативне последице. Оне би се рефлектовале преко гашења тих предузећа, уз знатно вишу цену, јер су на привид њиховог рада потрошена значајна буџетска средства. Стога државне институције морају да на бази реалних економских показатеља пословања таквих предузећа, како оцене њихових интерних ресурса, тако и процене окружења у коме послују, утврде да ли постоје оправдани разлози за даље трошење новца пореских обвезника на њихов рад. Уколико се то не уради све се препушта случају и стихији.

Сем према привредницима, субвенције су у 2010. години усмераване и ка потрошачима путем кеш и наменских потрошачких кредита. Тиме се вештачки подизала куповна моћ становништва и делом утицало на амортизовање негативних тенденција у малопродајном промету. Но, као и сваке субвенције, оне не могу имати одржив дугорочан позитиван ефекат, уколико се на реалним темељима не поспеши конкурентска снага привреде, а самим тиме и животни стандард становништва. Реално, куповна моћ становништва у Србији је у 2010. години опала, како због замрзнутих плата у јавном сектору, тако и због скоковитог раста потрошачких цена. Уз то је и број запослених лица у извештајној години редукован за скоро 5% према стању из 2009. године.

Посматрано по појединим економским индикаторима, позитивна динамика у 2010. години је евидентирана у: индустијској производњи, извозу и приливу домаћих и извозних поруџбина.

Негативна кретања у 2010. години евидентирана су код следећих привредних показатеља: туристички промет, малопродајни промет, спољни дуг, девизне резерве, просечне нето зараде, незапосленост, цене произвођача и инфлација.

Наставак

Поставите питaњe

Архива Питања

Шта да се ради? - Текст из "Политике"